Политички комесар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
'''Политички комесар''' је особа задужена за морал и „правилно“ политичко усмерење војника у једној војној јединици. Он није официр иако је обавезно присутан на сваком састанку Штаба јединице.
Пред почетак [[Операција Барбароса|инвазије]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је издао „[[Комесарско наређење]]“, по коме се од немачких трупа захтевало да политичке комесаре не третирају као [[ратни
Пандан политичког комесара у радним организацијама су били [[персоналац|персоналци]].
Ред 11:
Политички или војни комесари јављају се први пут у [[Француска|Француској]] [[1792]]. године, а задатак им је био да учврсте војну организацију и да је обезбеде од припадника свргнутог режима. Ону су имали велика овлашћења, чак и да смене или ухапсе команданта уколико се нису придржавали одговарајућих прописа. Комесари се јављају и у току [[Париска комуна|Париске комуне]] [[1871]]. године.
Априла [[1918]]. године, на иницијативу [[Владимир Лењин|Владимира Илича Лењина]], установљена је функција војних комесара у [[Црвена армија|Црвеној армији]]. Поред политичко-васпитног рада и одржавања веза са народом војни комесари су контролисали рад војних стручњака, преузетих од царске војске. Оцењујући улогу војних комесара у Црвеној армији, Лењин је рекао: ''„Без војних комесара не бисмо имали Црвену армију“''. После учвршћивања совјетске власти, [[1925]]. године укинута је функција војних комесара, а њихову улогу су преузели заменици команданата за политички рад. Непосредно пред [[Други светски рат]], [[10. мај]]а [[1939]]. године, у јединицама Црвене армије поново су уведени војни комесари почев од [[батаљон]]а па навише. По завршетку [[
Комесари су постојали и у [[Мађарска|Мађарској]] Црвеној армији у време [[
=== Политички комесари у НОВЈ ===
Ред 19:
Одлука о увођењу функције политичких комесара у штабовима партизанских јединица донесена је, када и одлука о подизању [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанка]], [[4. јул]]а [[1941]]. године.
У [[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтену]] [[Врховни штаб НОВЈ|Главног штаба]] [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачких партизанских одреда Југославије]] од [[10. август]]а [[1941]]. године, под тачком 15. каже се да је потребно ''„да се штабови и [[
На [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]], септембра [[1941]]. године утврђена је структура и организација Главних штабова, Штабова партизанских одреда и нижих команди. Функција политичких комесара тада је уведена као обавезна од Главног штаба до Штаба [[одред]]а, [[батаљон]]а и [[чета|чете]]. Увођењем функције политичких комесара у организацији Штабова, у извесном смислу је прихваћено колективно руководство, тако да су штабови били састављени углавном од четири лица: команданта, политичког комесара, заменика команданта и помоћника политичког комесара.
Политички комесари и њихови помоћници све до [[24. април]]а [[1944]]. године нису имали официрске чинове. Тада је [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] донео Уредбу о звањима политичких комесара и њихових помоћника, који су добили одговарајуће рангове равне чиновима команданата и њихових заменика.
Функција политичких комесара задржана је у организацији [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] и после завршетака Другог светског рата, све до [[1. јун]]а [[1953]]. године, када је укинута наредбом Врховног комнаданта ЈНА [[Маршал Југославије|маршала]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]].
|