|
'''Прељуб''' (око [[1312]] — [[1355]]/[[1356]]) је био [[Срби|српски]] [[племство|племић]] и [[војсковођа]], из доба [[ДушанСтефан СилниДушан|Душана Силног]] (краљ [[1331]] — [[1346]], цар [[1346]] — [[1355]]) и [[Освајањаосвајања ДушанаСтефана СилногДушана|његових освајања]]. Он је предводио српске одреде у [[Битка код Стефанијане|бици код Стефанијане]] ([[1344]]) и командовао је успешном одбраном [[Србица (град у Грчкој)|Србице]] ([[1350]]), током опсаде [[Јован VI Кантакузин|Јована Кантакузина]]. После освајања [[Тесалија (област)|Тесалије]] ([[јесен]] [[1348]]), Прељуб је, са титулом [[кесарцезар (титула)|кесара]]а, постављен да управља њом и његово седиште се налазило у [[Трикала|Трикали]]. Он је спадао међу утицајне великаше на српском двору<ref name="ИСН I" />, о чему сведочи писмо [[Папа|папе]] [[Иноћентије VI|Иноћентија VI]], од [[24. децембар|24.12.]][[1354]]. године, у коме своје посланике упућује на њега, као некога ко би могао помогне током преговора о склапању [[Црквена унија|црквене уније]]{{Напомена|[[Папа]] [[Иноћентије VI]] је у [[мај]]у наредне године ([[1355]]) своје посланике упућивао и на брата [[ДушанСтефан СилниДушан|Душанове]] полусестре [[Теодора Стефанова Немањић|Теодоре]], [[Деспотдејан Дејан(деспот)|деспота Дејана]].}}. Био је ожењен [[Ирина (мајка Томе Прељубовића)|Ирином]] са којом је имао сина [[Тома Прељубовић|Тому]], а погинуо је, крајем [[1355]]. или почетком [[1356]]. године у сукобу са локалним [[Албанци]]ма.
Прељуб је представљен на историјској композицији ''„[[Проглашење Душановог законика (слика)|Проглашење Душановог законика]]“'' [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]], на великом турнирском коњу, на десном делу слике.
== Живот ==
Прељуб потиче из властелинске породице, која је имала поседе око средњег тога [[Црна рекаРека (Македонија)|Црне реке]], [[МариовоМаријово|Мариова]] и [[Селечка планина|Селечке планине]], у [[Република Македонија|данашњој Македонији]]. Он се, као већ искусни војсковођа, помиње [[мај]]а [[1344]]. године, када му је Душан поверио одред коњице и упутио да уништи одреде емира од Смирне, који су се повлачили после напада на Солун. Византијски цар, хроничар и савременик дешавања [[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]] наводи за Прељуба да је ''изгледа храброшћу, срчаношћу и искуством премашивао његове (Душанове) великаше''<ref name="Кант">[[Јован VI Кантакузин|Јован Кантакузин]], ''„Историја“''</ref>. Користећи се лукавством, емирови људи су победили српске коњанике у [[Битка код Стефанијане|бици код Стефанијане]], која представља први окршај Срба и [[Турци|Турака]] на европском тлу.
[[Датотека:Paja_JovanoviKrunisanje_Cara_Dusana_2.jpg|мини|400п|[[Паја Јовановић|Паје Јовановића]] ''„[[Проглашење Душановог законика (слика)|Проглашење Душановог законика]]“'', у доњем десном углу на турнирском коњу је насликан кесар Прељуб]]
После освајања [[Тесалија (област)|Тесалије]], током [[јесен]]и (пре [[1. новембар|01.11.]]<ref name="ИСН I">{{ИСН I}}</ref>) [[1348]]. године, за њеног намесника је постављен војвода Прељуб, коме је тада додељена висока титула [[кесарцезар (титула)|кесара]]а<ref name="ИСН I" /><ref name="РТ">{{ГА-РТ}}</ref> и он је њом управљао из [[Трикала|Трикале]].
Током јесени [[1350]]. године, Јован Кантакузин је започео офанзиву у [[Егејска Македонија|јужној Македонији]] против [[Српско царство|Српског царства]] и њему су се предало неколико тврђава око [[Бер (град)|Бера]]а и [[Воден (град)|Водена]]<ref name="Кант" />, после чега су се његове снаге упутиле ка [[Србица (град у Грчкој)|Србици]]. Одбраном град командовао је кесар Прељуб, који је локалне Грке ставио у прве борбене редове{{Напомена|Прељуб није веровао локалним [[Грци]]ма, пошто су у околним градовима они прелазили на [[Јован VI Кантакузин|Кантакузинову]] страну и предавали утврђења без борбе. Због тога их је ставио у прве борбене редове, док је њихове породице оставио у унутрашњости града под српском стражом.}}, а са српском посадом се повукао у цитаделу. Иако су Грци у подграђу града прешли на Кантакузинову страну, он после вишедневне опсаде није успео да освоји цело утврђење које је бранио Прељуб и повукао се са војском у Бер, а потом и у [[Солун]]<ref name="ВИНЈ">{{ВИНЈ VI}}</ref>. Већ током зиме [[1351]]. године, Душан је дошао под Солун и повратио изгубљене градове.
Кесар Прељуб, погинуо је у сукобу са локалним Албанцима, на самом крају [[1355]]. или на самом почетку [[1356]]. године<ref name="ВИНЈ" />. Његов посед је већ у [[пролеће]] [[1356]]. године напао и заузео деспот [[Нићифор II Орсини]], а његова удовица и рођака Душанове породице<ref name="ИСН I" /> [[Ирина (супруга кесара Прељуба)|Ирина]] је са малолетним сином [[Тома Прељубовић|Томом]] напустила Трикалу и склонила се на двор цара [[Стефан Урош НејакиV|Уроша]], који јој је вратио некадашње Прељубове поседе, источно од [[Прилеп]]а.
== Напомене ==
|
