Козара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 41:
Вертикална стратификација биљног система планине изгледа овако: на пашњаке у плодном [[Поткозарје|Поткозарју]] наслања се спрат листопадних шума, углавном граба, букве и храста, изнад њега црногоричне шуме смреке, јеле и бора, из којих извирују камене литице козарачких врхова: Лисине, Козарачкго камена, Зечјег камена...
 
Хоризонтални распоред шунашума: на сјеверу доминирају високе јелове и [[буква|букове]] шуме а у јужном дијелу су површине обрасле ниским шумама храста и културама четинара- [[црни бор]], [[бели бор|бијели бор]] и [[смријека]] ([[смрча]]).
 
Када би се код [[Лакташи|Лакташа]] у близини [[Бањалука|Бањалуке]] ушло у козарачке шуме, седамдесет километара би се могло непрекидно пролазити кроз шуме, а настављајући даље од хрватске границе, и много дуже.
Ред 48:
 
Поред великог броја отровних гљива има и огроман број јестивих гљива: вргањи, лисичице, смрчци, рудњаче, пухаре, пупавке...
Богата је сваковрсном ловном дивљачи: [[срна|срном]], [[дивља свиња|дивљом свињом]], [[дивља mачка|дивљом мачком]], [[лисица|лисицом]], [[зец]]ом, потом [[фазан]]ом, [[дивља патка|дивљом патком]], [[јаребица|јаребицом]], у вријеме великих поплава ријеке Саве, бјежећи од поводња у Козари нађу уточиште и [[јелен]]и, што све заједно чини ловни резерват риједак у овоме дијелу [[Балкан]]а. Овом богатству дивљачи доприноси и чињеница да је тотово свих 70 км дужине и 20 км ширине планина прекривена шумама.
 
== Индустријски потенцијали ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Козара