Рударски експлозиви — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{РГФ032014}}
[[Датотека:Explosions.jpg|мини|десно|Експлозија]]
Савремено рударство, а поготово масовна експлоатација сиромашних [[Металична лежишта | металичних лежишта]], не би била замислива без примене савремених '''рударских експлозива'''. [[Рударство]] је привредна грана где су експлозиви нашли најширу примену за експлоатацију чврстих минералних сировина. Остале привредне гране користе експлозиве у знатно мањим количинама, па се зато привредни експлозиви с правом називају и рударски експлозиви.
== Дефиниција експлозивних материја и експлозива ==
Ред 28:
'''Горење (дефлаграција''') - је процес у којем се брзина сагоревања креће од неколико сантиметара, па до више стотина метара у секунди. Често је овакав процес праћен пламеном и појавом високе температуре.
Овај вид експлозивног разлагања много зависи од спољних услова: у отвореном простору обично није праћен звучним ефектима; у ограниченој запремини, нпр. барутној комори оруђа, бушотини напуњеној [[барут|барутом]], овај процес се одвија знатно брже, праћен је звучним ефектима и више или мање брзим порастом притиска гасовитих продуката.
'''Термичко разлагање''' - представља лагану реакцију која се одвија у маси при загревању експлозива испод температуре на којој долази до експлозије.
'''Детонација''' - процес у коме се разлагање материје одвија брзином већом од брзине звука. Хемијска реакција код ове врсте експлозије одвија се изузетно великом брзином, уз веома велики притисак и високу температуру, при чему се детонациони талас кроз експлозивну материју креће једном константном брзином. Брзина разлагања при детонацији експлозивних материја достиже вредности од 1000-9000m/s, и зависи од хемијског састава експлозива, густине пуњења, пречника [[бушотина|бушотине]], облоге патроне и др. Брзина детонације као константна вредност представља једну од најважнијих карактеристика сваке експлозивне материје, јер се у условима детонације постиже максимално разарајуће дејство.
Детонација се разликује од [[sagorevanje|сагоревања]] по механизму свог простирања. Сагоревање се преноси кроз експлозивну материју путем предаје топлоте и [[дифузија|дифузије]], а детонација путем простирања детонационог таласа.
== Подела експлозива ==
Ред 41:
* Механичке смесе хемијских једињења
''Чиста хемијска једињења'' представљају експлозиве који у оквиру свог молекула имају све неопходне елементе ([[угљеник]], [[водоник]], [[кисеоник]], [[азот]]) међусобно хемијски везане у јединствени систем (као што су тротил, нитроглицен, пентрит, [[heksogen|хексоген]]).
Код ''механичких смеша'' улазне компоненте су само међусобно помешане, а саме смеше не представљају хемијско једињење. Овакве смеше садрже све неопходне елементе за одвијање одговарајуће хемијске реакције и побољшање минерских карактеристика експлозива.
Ред 64:
* Бризантни експлозиви
''[[Дефлагрантни експлозиви]]'' имају релативно малу брзину разлагања, јер се енергија преноси од слоја до слоја провођењем топлоте. Имају изразито потисно дејство. Типичан представник ових експлозива је '''црни барут'''. Дефлагрантни експлозиви у рударству примењују се за израду [[спорогорећи штапин|спорогорећег штапина]] и при добијању украсног камена.
''Бризантни експлозиви'' поседују веома велику брзину разлагања и до 9000m/s. Бризантни експлозиви према начину употребе деле се на:
Ред 70:
* секундарне бризантне експлозиве.
Примарни бризантни експлозиви користе се за израду средстава за иницирање. Захтевају малу енергију активирања да би наступила [[експлозија]], а веома су осетљиви на удар, [[трење]], топлоту, варницу итд.
Секундарни бризантни експлозиви поседују веома велику брзину разлагања (до 9000m/s) при чему разлагањем захваћени део експлозивне материје нагло прелази у гасовито стање, стварајући висок притисак и високу температуру. Ови експлозиви су мање осетљиви на механичке и топлотне утицаје, а активирају се под дејством ударног таласа изазваног иницијалним примарним експлозивом.
Ред 119:
==== Величина пламена експлозије ====
Величина пламена експлозије расте са количином ослобођене топлоте експлозије. Експлозиви са великом топлотном експлозије ([[dinamit|динамити]] и црни барут) производе велики пламен, док они са сразмерно малом топлотом експлозије ([[амонијум-нитратни експлозив|амонијумнитратски]], метански експлозиви и др.) производе мали пламен.
==== Трајање пламена експлозије ====
Трајање пламена експлозије креће се између 0,0002s 0,25 секунди и расте са количином ослобођене топлоте.
Величина и трајање пламена експлозије су важне особине експлозива за руднике са појавом [[метан|метана]] и експлозивне [[угљена прашина|угљене прашине]].
==== Топлота експлозије ====
[[Топлота]] експлозије је количина топлоте која се ослободи при потпуном експлозивном разлагању 1 [[Килограм|kg]] или 1 [[Мол (јединица)|mol]] , при сталној [[Запремина|запремини]]. Изражава се у kJ/molu или kJ/kg. Одређује се експериментално помоћу [[kalorimetar|калориметра]] за експлозиве или рачунским путем.
==== Температура експлозије ====
| |||