Битка за Грчку — разлика између измена

Истовремено са [[Априлски рат|нападом на Југославију]] [[6. април]]а [[1941]], немачке снаге започеле су операције и у Грчкој. Грчки граничари су на самој граници пружили краткотрајан али снажан отпор а касније су се, под борбом, повукли на утврђене положаје [[Метаксасова линија|Метаксасове линије]]. Иако су биле надмоћније, немачке јединице првог дана нису забележиле већи успех и значајније резултате јер су грчке јединице одбраниле све своје положаје. Међутим, предвече, [[6. април]]ааприла, положај грчких јединица се нагло погоршао. На западним падинама планине Беласице немачка Шеста брдска дивизија потиснула је југословенске јединице долином [[Струмица|Струмице]] па су немачке јединице без проблема упале у долину Бутковске реке. Истовремено предњи јуришни одреди немачке Друге оклопне дивизије су, наступајући преко југословенских положаја, избиле западно од Дојранског језера, угрожавајући тиме угрожен цео грчки борбени положај на Метаксасовој утврђеној линији.

Ујутро, [[7. април]]а, уз снажну артиљеријску, тенковску и ваздушну подршку немачке јединице су кренуле у напад, али опет без значајнијих успеха, јер нису заузеле ниједно заначајније утврђење Метаксасове линије. Грчка војска је у прва два дана рата успела да задржи своје одбрамбене положаје источно од Струме, али је ситуација код Дојранског језера постајала све тежа. До [[9. април]]а Грци су храбро и упорно бранили своје положаје на линији источно од планине Беласица где се налазило тежиште немачког напада. Међутим, грчка Источномакедонска армија нашла се у тешком положају када је немачка 2. оклопна дивизија 18. корпуса прешла југословенско-грчку границу, заобишла леви бок грчких јединица и [[9. април]]ааприла у 07.00 часова заузела град [[Солун]]. Одсечене грчке јединице источно од реке [[Вардар]] предале су се истог дана око 13.00 часова.

Следећих дана немачке јединице нападају грчко-британске јединице у западној [[егејска Македонија|грчкој Македонији]]. Немачки 18. и 40. корпус имају за циљ да брзим продорима онемогуће повлачење грчке војске из [[Албанија|Албаније]] и организовање нове грчке линије одбране Олимп – Смоликас – грчко-албанска граница. Претходнице ових немачких корпуса [[10. април]]а су заузеле град Флорину и тако испуниле задатак да онемогуће организовање грчке одбране на Олимпу. Грчка Западномакедонска и Епирска армија [[7. април]]ааприла кренуле су у напад према Албанији, али су се због дубоких немачких продора на другим секторима повукле на почетне положаје.

Енглези, увидевши немогућност даљег ефикасног пружања отпора у Грчкој и забринути због слабе одбране острва Крит, које је својим идеалним положајем омогућавало контролу над источним Средоземљем започели су евакуацију својих јединица из Грчке. То је пољуљало морал грчким војницима и официрима, али су они решили наставе да пружају отпор. Британци су се повукли у ноћи 19. на [[20. април]]а према [[Термопили]]ма, док су за њима продирале немачке јединице које су без проблема заузеле градове [[Волос (град)|Волос]], [[Фарсала|Фарсалу]] и Ламију, а у Епиру су немачке снаге избиле пред град Јанину и тако угрозиле одступање грчких јединица које су се невероватно споро повлачиле из Албаније. Након што је у договору са заповедницима 1. и 2. корпуса, заповедник 3. корпуса Колакоглу, сменио команданта Епирске армије генерала Дракоса, без одобрења Врховне команде Конакоглу је почео преговоре са Немцима [[21. април]]ааприла. Тако је [[23. април]]а у Солуну потписана капитулација грчке војске. Истог дана грчки краљ Георг II и влада напустили су Атину и авионом побегли на острво Крит. Након свега тога грчко Врховно заповедништво које није желело да призна капитулацију, прикупило је мањи број лојалних и оданих јединица и све до [[30. април]]а те грчке јединице штитиле су одступницу британцима који су се убрзано повлачили.