Битка код Каре — разлика између измена

Упркос критикама, Марко Крас је напустио Рим [[14. новембар|14. новембра]] [[55. п. н. е.]] и запутио се на исток, где му се у Сирији током [[зима|зиме]] [[54. п. н. е.|54.]]-[[53. п. н. е.]] прикључио и његов син, који је довео хиљаде [[Келти|келтских]] коњаника из Галије који су били одани младом вођи све до своје смрти.

Партска војска од 1.000 [[катафракт]]акатафракта (тешка [[konjica|коњица]]) и 9.000 стрелаца на коњима сусрела се с Римљанима код Харана. Те снаге ипак нису били део главне партске војске која је кренула у [[Јерменија|Јерменију]] под вођством краља [[Ород II|Орода II]], већ помоћна војска која је требало да извиђа и успорава римско напредовање, или да порази Римљане у случају да буду довољно слаби. Красова коњица се пробила на челу римске војске и сукобила се са катафрактима, али инфериорно римско оружје није успевало да пробије тешке оклопе партске коњице. Римска коњица које је бројчано било чак четири пута већа од партске убрзо је потпуно уништена, заједно с Красовим сином Публијем који је убијен.