Метеор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м референце
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 341:
 
[[Датотека:Leonids-1833.jpg|мини|десно|250п|Уметнички приказ пљуска [[Леониди|Леонида]] [[1833]]. године.]]
Следеће године, [[1799]], је са јужне хемисфере посматран пљусак Леонида, али тек 33 године касније ова појава изазива праву револуцију у метеорској астрономији. Пљусак Леонида [[1832]]. године је виђен из Азије и источне Европе када је астроном-аматер Семјонов уочио појаву [[радијант]]а — да сви метеори привидно извиру из једне тачке (или јако уске области).<ref name="fedinski" /> Међутим, за годину рођења метеорске астрономије се најчешће узима [[1833]]. година када је у ноћи [[12. новембар|12. новембра]] из западне Европе и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] виђен пљусак Леонида са више хиљада метеора у минути.<ref name="st" /> Уз толики број метеора било је очигледно да сви имају почетну тачку у сазвежђу [[Лав (сазвежђе)|Лава]]. Овај пљусак је побудио знатно интересовање научне јавности за метеоре.<ref name="williams" /><ref name="olivier" /> Француски научници Био и [[Франсоа Араго]] су кренули у прочавање кинеских, јапанских и коејских записа, установивши да у кинеским аналима постоје записи о Леонидима стари 3500 година и да је добро позато да се на сваких 33 године дешава пљусак метеора у новембру.<ref name="fedinski" />
 
Араго је, након пљуска Леонида, поставио питање колико се може очекивати метеора у ноћи без пљуска и има ли још пљускова осим новембарских. Одговор на ово питање је потражио [[Адолф Кетеле]], оснивач и директор опсерваторије у [[Брисел]]у чија је страст била статистика. У излагању пред Крањевском академијом наука и уметности у Бриселу, [[3. децембар|3. децембра]] [[1836]], Кетеле је изнео запажање да се у просеку може очекивати 8 метеора на сат, али да је запазио и појачану активност метеора између 8. и 15. августа. Амерички физичар и геолог Џон Лок је већ [[11. август]]а [[1834]]. у једном малом дневном листу у [[Синсинати]]ју описао своје запажање да постоји метеорски рој чији је максимум око [[9. август]]а, а радијант у [[Персеј (сазвежђе)|Персеју]], по чему је овај рој добио назив [[Персеиди]]. Независно од Лока и Кетелеа, Едвард Херик, библиотекар на [[Jejl|Јејлу]], је открио постојање овог августовског роја, а анализом старих записа нашао је 7 помињања Персеида, од [[1029]]. у [[Египат|Египту]] до 1833. у [[Енглеска|Енглеској]]. Херик је своје запажање објавио јануара [[1838]]. Већ следеће године, Херик је објавио Кетелеово запажање да су Персеиди познати већ вековима међу верницима Енглеске и Немачке као „ватрене сузе [[архиђакон Лаврентије|светог Лаврентија]]“, римског архиђакона који је мучен и погубљен [[10. август]]а [[258]].<ref name="williams" /><ref name="st" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Метеор