Википедија

Алмогавери — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 59:
Прво су били послати на другу обалу [[Мраморно море|Мраморног мора]] где се налазио турски логор. У зору, развише [[сењера|сењеру]] (каталонску заставу) и боје дон Федерика и нападоше Турке. Ухваћени на препад, Турци нису успели да се снађу и били су сви до једног побијени. Према неким изворима, тог дана је погинуло од каталонског ножа око 8.000 Турака. Византијци су били задивљени, а принцу Михајлу је већ било јасно да алмогавери представљају потенцијалну опасност, како по његов престо, тако и по његов живот<ref name="HyV"/>.
 
У пролеће [[1303]]. године, требало је бранити град [[Филаделфија (Турска)|Филаделфију]] од турске опсаде, те су алмогавери били послати у помоћ. Као и увек, у муњевитом нападу алмогавери су десетковали турску пешадију и коњицу, усмртивши и самог [[емир]]а, чија је смрт довела до општег расула турске војске. Турци су покушали да се повуку, али су били масакрирани. Према неким хроникама, у тој борби на арагонско-каталонској страни пало је само 100 алмогавера и неких 80 коњаника.
 
Током ослобађања [[Тирија|Тирије]], погинуо је '''Корбаран де Алет''' ({{јез-кат|Corbarán de Alet}}), веома цењен и храбар вођа, међутим, те исте године тај губитак је био надокнађен доласком [[Бернат де Рокафорт|Берната де Рокафорта]] ({{јез-кат|Bernat de Rocafort}}) (у неким изворима се помиње и као Беренгер де Рокафорт) са [[Краљевство Сицилија|Сицилије]], човека који је био познат као одличан војник и који је довео појачање од 1.000 алмогавера<ref name="Монкада15"> Монткада: 15. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_17_ извор]</ref>.
Ред 67:
Одлучујућа битка се десила [[15. август]]а [[1304]]. код теснаца који [[Рамон Мунтанер|Мунтанер]] назива '''Гвоздена врата'''<ref name="Рамон"/>, што би био теснац познат као [[Киликијска врата]] {{јез-тур|Gülek Boğazı}}) у [[Мала Азија|Малој Азији]], код брда Торо ({{јез-тур|Ala-Dagh или Bulghar-Dagh}}) у данашњој јужној [[Турска|Турској]]. Тај пролаз је био од стратешког значаја јер се њиме долазило до богатих равница на југу Мале Азије. [[Руђер де Флор]] је командовао коњицом а [[Бернат де Рокафорт|Рокафорт]] алмогаверима, укупно 8.000 људи. Турска војска је бројала 30.000<ref name="HyV"/><ref name="Рамон"/>. Резултат је био колико невероватан, толико и застрашујући: Тог дана су алмогавери оставили неких 18.000 турских [[леш]]ева на бојном пољу<ref name="HyV"/><ref name="Рамон"/>.
 
Након ове победе, алмогавери се крајем јесени [[1304]]. године вратише се на обалу, пређоше теснац, те се сместише у граду [[Галипоље|Галипољу]] на обалама [[Дарданели|Дарданела]]. Тамо им се придружио још један ратник који ће оставити трага у историји ових ратника: [[Беренгер Етенса]] ({{јез-кат|Berenguer Etença}}), који је са собом довео још 1.000 алмогаверса и 300 коњаника. Руђер је затражио од византијског цара да Етенсу прогласи [[мега дукс]]омдуксом што је [[Андроник II Палеолог|Андроник II]] врло радо учинио, а Руђера је уздигао до положаја царског цезара<ref>У суштини, титула цезара у Византији није била нека значајна титула. Едвин Пирс каже: „Цезар је у 12. веку била титула одмах испод севастократора и давана је већем броју људи у исто време. Под Алексијем III (1195-1203), високи положаји су се јавно продавали. Мењачи новца, незналице, могли су да купе титулу цезара." (Edwin Pears: The Fall of Constantinople. Darf Publishers, London, 1987 [http://www.questia.com/library/book/the-fall-of-constantinople-being-the-story-of-the-fourth-crusade-by-edwin-pears.jsp E-book])</ref>. Овакве почасти су изазвале завист међу Византинцима а Михајло је почео да кује план не би ли се ослободио конкуренције<ref name="HyV"/><ref name="Рамон"/>.
 
== Издаја и убиство Руђера де Флора ==
Ред 89:
Дана [[7. јун]]а [[1305]]. године, алмогаверска војска је код [[Галипоље|Галипоља]] изашла у сусрет византијској војсци принца Михајла. Алмогавери, знајући да се сукобљавају са бројчано далеко надмоћнијим непријатељем, јуришали су у очајнички напад. [[Рамон Мунтанер|Мунтанер]] тврди да су тог дана 10.000 Византинаца изгубило животе на бојном пољу, док су губици на каталонско-арагонској страни били незнатни. Принц Михајло је успео да побегне, међутим, ускоро је опет окупио војску и пошао у још једну битку, код [[Апрос]]а, коју је такође изгубио.
 
Од тада, па током две пуне године, Византинци се нису усуђивали да поново изазивају сукобе. То време су алмогавери искористили за непрекидну пљачку и масакре по целој Грчкој, а посебно у [[Тракија|Тракији]] и околини [[Истанбул|Константинопоља]]. Такође нису заборавили на Родосто и у једном муњевитом нападу сравнили су град са земљом. Родосто, каже [[Рамон Мунтанер|Мунтанер]], престао је да постоји. Цела [[Тракија]] је била опустошена. Пошто су им били потребни бродови како би превезли огроман плен који су сакупили током својих напада и [[крађа|пљачки]], напали с [[Ђенова|ђеновљанске]] [[брод]]ове који су били укотвљени у граду [[Стенија|Стенији]], на неких 200 километара од [[Истанбул|Константинопоља]]. Напали су град, спалили га и домогли се [[Галија (брод)|галија]].
 
[[Алани]] и њихов вођа Георгиос, убица [[Руђер де Флор|Руђера де Флора]], нису ништа боље прошли. Напали су их кад су се ови спремали на одлазак кући по истеку уговора о најамништву који су имали са [[Византијско царство|Византијом]]. Напали су их и до једног масакрирали.
Ред 107:
Постоје индиције да је каталонске најамнике ангажовао и [[Стефан Урош III Дечански|Стефан Дечански]] у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] против [[Бугарска|Бугара]] [[1330]]. године. У [[Србија|Србију]] су вероватно стигли преко [[Краљевство Сицилија|Краљевине Сицилије]] која је у то време била део [[Круна Арагона|Круне Арагона]] која је тада била у рукама [[Владари Арагона|барселонске династије]]<ref>Историја српског народа 1, Српска књижевна задруга, Београд, 1981</ref>.
 
Постоје писана сведочанства о присутности алмогавера на [[Балканско полуострво|Балкану]] и пре [[1330]]. године. Године [[1301]]. у време рата са Србијом, у дубровачку службу примљено је пет најамника који су по свему судећи били [[Каталонци]]. Такође постоје записи о томе да је [[Млетачка република|Венеција]] [[1313]]. године узела у најам групу каталонских најамника у борби против побуњеног Задра. Међутим, [[Младен II Шубић]] се споразумео са њиховим вођом и убедио их да пређу на његову страну за 1.000 златних флорена<ref name="Динић">[[Михаило Динић|Динић М]]. Шпански најамници у срској служби. Зборник радова Византолошког института 6 (1960), 15-28.</ref>.
 
Први записи о присутности алмогавера као српских најамника потичу из [[Дубровачка република|Дубровника]], и датирају из априла, а потом и из августа 1330. године <ref name="Динић" />. Очигледно је да је велика група каталонских најамника који су чекали на позив од српског монарха у Дубровнику била виђена као опасност, те је Мало веће Дубровника донело одлуку о именовању два властелина који би са својим људима одржавали ноћу ред и мир, а врло брзо је у Већу умољених поднет предлог да се сви странци осим трговаца истерају из града које међутим није било прихваћено. Донета је одлука да се странцима само одузме оружје и да се појачају мере обезбеђења града<ref name="Динић" />. Колико су Дубровчани те странце сматрали опаснима, говори и кнежева наредба од 23. септембра у којој се забрањује свим Дубровчанима да довозе у град или градску област најамнике који су „ишли у, или напуштали поседе краља Уроша"<ref name="Динић" />.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алмогавери”