Википедија

Гандалф — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 45:
[[Илуватар]], врховно божанство Толкиновог легендаријума, у почетку је створио [[Валари|Валаре]] из своје мисли. Неки од њих су одабрали да живе у [[Арда|Арди]] (Земљи), које је тек била створена. За Валарима су у Арду дошли и [[Мајари (Арда)|Мајари]], такође творевине Илуватара, који су били нижег ранга и моћи, али су ипак спадали у божанска бића. У [[Силмарилион]]у је дат опис неких од најзначајнијих Мајара, међу њима и Олорина:
{{цитат3|Најмудрији од Мајара беше Олорин. Он је такође боравио у Лоријену, али га је пут често наносио у кућу [[Ниена (Арда)|Ниене]], и од ње се учио самилости и стрпљењу. |„Силмарилион“, ''[[Силмарилион#Аинулиндале и Валаквента|Валаквента]]''}}
Управо је Олорин биће кога ће Људи у [[Средња Земља|Средњој Земљи]] касније назвати Гандалф. Он је био саветник [[Ирмо (Арда)|Ирма]], ВалeВале који је био господар снова и визија.
 
=== Долазак из Валинора ===
Током [[Хронологија у Толкиновом универзуму|Првог раздобља света]], Олорин је обитавао у земљи Валара, [[Валинор]]у, који је од Средње Земље био oдвојенодвојен морем. Након што је први Мрачни господар [[Моргот]] побеђен и прогнан, постепено се уздигао његов слуга [[Саурон]]. Дуго је ратовао против [[Вилењаци (Толкин)|Вилењака]] и [[Људи (Толкин)|Људи]], све док није био поражен на самом крају Другог раздобља. Међутим, Саурон није нестао, пошто је [[Јединствени Прстен|Прстен]] за који је везао многе своје моћи остао неуништен. Наставио је да обитава у Средњој Земљи у облику сенке. После отприлике хиљаду година, Сауронова сенка настанила се у великој Зелен-шуми, којом су владали Вилењаци. Како пише у Силмарилиону, јужни делови шуме су потамнели, а настанили су је многа зла створења. Зелен-шума је променила назив у [[Мрка шума]]. Саурон је почео да се уобличава , али му је био потребан његов Прстен како би повратио све своје моћи.
 
У то време, Валари су постали свесни да би Саурон поново могао да представља претњу. Одржали су савет на ком су одлучили да пошаљу своје изасланике у Средњу Земљу, како би му се супротставили и спречили његов повратак. Опис овог савета сачуван је на једној белешци коју је Толкин написао, а која је касније уврштена у „[[Незавршене приче]]“. У њој се наводи да су већ била изабрана двојица представника, када је стигао Олорин. Њега је врховни Вала [[Манве]] предложио за свог изасланика. Међутим, Олорин се успротивио, говорећи да је он преслаб за тај задатак и да се плаши Саурона. Манве му је одговорио да је то само један разлог више зашто он треба да иде, и да му заповеда да крене. Олорин је био последњи од пет Истара (како су названи изасланици Валара) који је стигао у Средњу Земљу, почетком другог миленијума Трећег раздобља.
Ред 95:
{{цитат3|Онда ме обузе тмина, и застранио сам ван мисли и времена, и лутао сам далеко путевима о којима нећу да причам. Наг сам одаслан натраг – за кратко време, док се мој посао не обави. |„Две куле“, III, 5}}
 
Хтео је да каже да је погинуо, али како су [[МaјариМајари (Арда)|Мајари]] бесмртна бића, његов дух је лично [[Илуватар]] послао назад у Средњу Земљу. Од тог тренутка, он више није био Гандалф Сиви, већ Гандалф Бели. Доживео је трансформацију. Коса му је била бела попут снега, као и одора, коју су му касније поклонили Вилењаци. Гандалф је наследио издајника Сарумана на месту вође [[Мајари (Арда)#Истари|Истара]] и постао моћнији него икада раније.
 
Са врха планине Гандалфа је, по други пут, спасао орао Гваихир. Он га је однео у [[Лотлоријен]], вилењачку шуму којом је управљала [[Галадријела]], заједно са својим супругом [[Келеборн]]ом. Тамо је провео неколико дана док се није у потпуности исцелио. У међувремену, Дружина Прстена се распала. Фродо и Семвајс су наствили према Мордору, носећи Прстен. Боромира су убили [[Јурук-Хаи]], врста Орака коју је створио Саруман. Они су такође отели Мерјадока и Прегрина, а Арагорн, Леголас и Гимли су кренули у потеру за њима. Гандалф их је сустигао, али био је обучен у сиве рите које је пребацио преко своје беле одоре. Након што се уверио да су се два Хобита спасили од Орака и нашли уточиште код [[Енти (Средња Земља)|Ента]] [[Дрвобради|Дрвобрадог]] у шуми Фангорн, дошао је Арагорну, Леголасу и Гимлију. Они су га напали, мислећи да је то Саруман, али Гандалф им се открио и испричао им све шта се десило у Морији.
Ред 139:
 
== Референце ==
{{Извориreflist}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Гандалф”