Логор Рибарска колиба — разлика између измена

Након одржаних вишестраначких избора у СР Хрватској [[22. април]]а [[1990]]. године у Хрватској је победила странка [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за [[независност]]и тј. одвајање СР Хрватске од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. У целој СР Хрватској владала је велика еуфорија због победе ХДЗ на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видети слике [[усташе|усташких]] [[злочин]]аца ([[Анте Павелић]]а, [[Алојзије Степинац]], [[Вјекослав Лубурић|Макс Лубурић]] ...), усташки поздрави и чути усташке песме. Србима у СР Хрватској је то будило [[авет]]на сећања на [[прогон]]е и [[геноцид]] из времена [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].

 

 

 

 

У свим [[град]]овима СР Словеније и СР Хрватске 1991. где су биле и касарне ЈНА, долазило је до провокација и [[насиље|малтретирање]] [[војник]]а и [[официр]]а ЈНА, од стране [[Хрвати|хрватског становништва]]. Дешавало се да им градске власти искључују [[вода|воду]], струју, недозвољавају доставу [[храна|хране]] у касарну и др. У тим касарнама су се већином налазили војници на редовном одслужењу војног рока. Војници и официри ЈНА [[Хрвати|хрватске]] и [[Словенци|словеначке]] националности, су од маја 1991. масовно [[Дезертерство|дезертитали]] из ЈНА, одлазећи [[кућа]]ма, а многи су приступали [[Збор народне гарде|ЗНГ]] или у специјалне јединице полиције. <ref name="перо"/>

 

 

 

 

2. јула 1991. у селу Јакшић, крај Славонске Пожеге, које је етнишки мешовито становништво, убијен је Јово Кљајић (р. 1938) у својој кући, а његови укућани су тешко малтретирани.

 

Од 16. августа 1991. у Западној Славонији крећу незаконита [[хапшење|хапшења]], затварања, [[киднаповање|киднаповања]], [[мучење|мучења]] Срба, углавном [[цивил]]а од стране [[збор народне гарде|хрватских паравојних јединица]]. Међу њима нестали су следећи Срби: Спасо Милошевић (полицајац на боловању), Кекеровић Млађен, Дмитар Станић, Драган Мачак и др. Сви они су киднаповани док су ишли на [[посао]]. Једино је пуштен Кекеровић Млађен јер је имао познанство са [[начелник]]ом СУП-а Бјеловар, Стојаном Густином. Хрватска [[пропаганда]] је ширила [[лаж]]и да је ЈНА имала своја дејства у Западној Славонији и да угрожава Хрвате. Исто тако су стално говорили о присуству "[[четници|четника]]" и све Србе су сврставали у четнике, иако четника није било у Славонији за време Другог светског рата, већ само [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]]. Чак и за време постојања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], када су постављане спомен-плоче невино убијеним жртвама народа Западне Славоније, [[Шовинизам|екстремно оријентисани]] [[Хрвати]] су те плоче уништавали. Од септембра 1991. крећу и минирања српских кућа у селима око Подравске Слатине, Дарувара, Бјеловара и Грубишног Поља. Село Јасенаш је нападнуто 2. септембра 1991, а Иваново село је нападнуто 21. септембра 1991. [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] је касније издао књигу "'''Откос'''" где је прецизно навео податке о организаторима и извршиоцима ових незаконитих радњи као и имена [[злочин]]аца са чиновима и улогама у том [[подухват]]у. <ref name="Басташић">[http://www.jadovno.com/intervjui-reportaze/articles/genocid-nad-Srbima-u-hrvatskoj-poceo-otkosom.html], Приступљено 2.11.2013.</ref>

 

 

 

Када је српско становништво избегло према [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], пошто се у то време тамо још није водио [[рат]], одмах у је у српским селима уследила [[крађа|пљачка]], минирање и паљење кућа све са циљем да се Србима онемогући повратак. Уништене су чак и [[Српска православна црква|православне светиње]]. Они Срби из споменутих села који нису отишли у Босну, остали су код [[рођак]]а и [[пријатељ]]а у суседним селима: [[Чечавачки Вучјак]], [[Горњи Врховци]] и [[Шњегавић]]. То је дошло до организовања покрета отпора, формирања Територијалне Одбране и отпочеле су сеоске страже.

== Услови у логору ==

 

 

 

Јуна [[2011]]. године, Жупанијски Суд у Осијеку доноси пресуду којом је осуђено 2 припадника хрватске војске: Томица Полето (44) на 15 година затвора и Жељко Тутић (42) на 12 година затвора. Док су Дамир Куфнер, Павле Ванцаш и Давор Шимић ослобођени због како је наведено "недостатака доказа", а Антун Ивезић је такође ослобођен због "застарелости" кривичног гоњења.