Википедија

Вајмарска република — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 41:
'''Вајмарска република''' ({{јез-нем|Weimarer Republik}}) је била немачка држава у период од [[1919]]. до [[1933]]. Име долази од града [[Вајмар]]а, где је одржана национална скупштина сазвана да донесе нови [[устав]] након што је [[немачка монархија]] укинута после пораза у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Службени назив државе је био Немачки рајх ({{јез-нем|Deutsches Reich}}).
 
Овај први покушај успостављања [[либерализам|либералне демократије]] у Немачкој, у време великих тензија и унутрашњих конфликата био је безуспешан и доживео је коначну пропаст са доласком [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] и [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичке партије]] на власт [[1933]]. Мада технички, устав из 1919. није у потпуности укинут до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], правне мере које је преузела нацистичка влада 1933, познате под именом ''[[глајхшалтунг]]'' (''-{[[Gleichschaltung]]}-'') су у ствари уништиле све механизме типичног демократског система, па се као уобичајени крај Вајмарске Републике узима 1933. год.
 
''Стога овај чланак описује догађаје од 1918. до колапса Републике 1933. Чланак [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] описује наредни период; види такође [[глајхшалтунг]] за више детаља о томе како је настала нацистичка диктатура.''
 
== Контролисана револуција: успостављање Републике (1918—1919) ==
Ред 55:
У почетку су захтеви савета били скромни: тражили су да се ухапшени морнари ослободе. За разлику од Русије годину дана раније, савете није контролисала Комунистичка партија. Ипак, због настанка [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], револуција је веома застрашила власт и средњу класе. Земља је била на ивици да постане [[социјализам|социјалистичка]] република.
 
У то време је политичко представништво радничке класе било подељено: једна фракција се одвојила од [[социјалдемократска партија Немачке|социјал-демократа]], назвавши себе ''независним социјал-демократама'' (УСПД, од ''-{Unabhängige Sozialdemokratische Partei Deutschlands}-''), и они су нагињали ка социјалистичком систему. Како не би изгубила утицај, преостала, ''већина социјал-демократа'' (МСПД, који су подржавали парламентарни систем) је одлучила да се стави на чело покрета и такође је 7. новембра захтевала да цар [[Вилхелм II Немачки|Виљем II Немачки]] абдицира. [[9. новембар|9. новембра]], [[1918]]. [[Филип Шајдеман]] је прокламовао републику са балкона зграде рајхстага у [[Берлин]]у, два сата пре него што је [[Карл Либкнехт]] прокламовао социјалистичку републику иза угла, са [[Берлински замак|берлинског замка]].
 
Ипак, 9. новембра, веома контроверзним актом, [[рајхсканцелар]] принц Макс фон Баден је пренео своју власт [[Фридрих Еберт|Фридриху Еберту]], вођи МСПД-а. Било је јасно да овај акт неће бити довољан да задовољи масе, па је, дан касније, сазвана револуционарна влада звана ''Савет народних представника'' (''-{Rat der Volksbeauftragten}-''). Она се састојала од по три члана МСПД-а и УСПД-а. Еберт је предводио МСПД, а [[Хуго Хасе]] УСПД. Мада је нову владу признао Берлински раднички и војнички савет, супротставила јој се [[Спартакистичка лига]] коју су предводили [[Роза Луксембург]] и Карл Либкнехт. Еберт је сазвао национални конгрес савета, који је одржан од 16. до 20. децембра 1918, и у коме је МСПД имао већину. Еберт је стога успео да распише брзе изборе за националну скупштину како би био донет устав и успостављен парламентарни систем, маргинализујући покрет који је позивао на социјалистичку републику (види испод).
Ред 67:
Избори за националну скупштину одржани су [[19. јануар]]а, 1919. У ово доба, нове партије левог крила, укључујући УСПД и КПД су једва биле способне да се организују, што је већину места у парламенту донело умереним снагама. Због текућих борби у Берлину, национална скупштина је заседала у [[Вајмар]]у, што је дало будућој републици незванично име. [[Вајмарски устав]] је створио републику под полу-председничким системом где су представници у рајхстагу бирани по пропорционалном систему.
 
За време дебата у Вајмару, борбе су се наставиле. Совјетска република је проглашена у [[Минхен]]уМинхену, а затим су је угушили фрајкори и регуларне војне јединице док су спорадичне борбе настављене широм земље.
 
Борбе су трајале и у источним покрајинама Немачке које су биле лојалне цару, али нису хтеле да буду део републике: [[Велики пољски устанак]] у [[Покрајина Позен|покрајини Позен]] и 3 [[Шлески устанци|шлеска устанка]] у [[Горња Шлеска|Горњој Шлеској]].
Ред 81:
[[13. март]]а, [[1920]]. се одиграо [[Капов пуч]]. Ово је подразумевало да је група фрајкора заузела Берлин, и поставила [[Волфганг Кап|Волфганга Капа]], десничарског новинара за канцелара нове владе. Национална влада је морала да побегне у [[Штутгарт]], одакле је позвала на [[генерални штрајк]]. Овај штрајк је у потпуности блокирао економију, и Капова влада је доживела колапс већ [[17. март]]а.
 
Инспирисан успехом генералних штрајкова, подигнут је комунистички устанак у [[Рурска област|Области Рур]], [[1920]]. када је 50.000 људи формирало црвену армију и преузело контролу над покрајином. Регуларна војска и фрајкори су угушили устанак, без да су примили икакво наређење од владе. Још комунистичких побуна је угушено у марту [[1921]]. у [[Саксонија|Саксонији]] и [[Хамбург]]у.
 
До [[1923]]. република више није могла да приушти да плаћа рате репарације које су произлазиле из версајског споразума, и влада је престала да плаћа рате. Као одговор, [[Француска|француске]] и [[Белгија|белгијске]] трупе су [[Окупација Рура|окупирале Рур]], немачку најважнију индустријску регију тог времена, и преузеле контролу над рударским и производним предузећима у јануару, [[1922]]. У јануару 1923, опет је позвано на штрајкове, и охрабриван је пасивни отпор. Штрајкови су трајали осам месеци, што је нанело штету немачкој економији, и започео је увоз. Како је држава исплаћивала плату штрајкујућим радницима, штампан је додатни новац, што је довело до [[хиперинфлација|хиперинфлације]]. Вредност марке је опала од 4,2 за амерички долар, до 1.000.000 за долар до августа 1923. и 4.200.000.000.000 за долар 20. новембра. 1. децембра је успостављена нова валута, по курсу од 1.000.000.000.000 старих марака за 1 нову марку, (''-{Rentenmark}-'').
Ред 87:
Исплаћивање репарација је настављено, и Рур је враћен Немачкој.
 
1923. се такође догодио напад деснице у виду [[Пивнички пуч]], који је организовао Адолф Хитлер у Минхену. [[1920]]. [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Немачка радничка партија]] је постала [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичка партија]] (НСДАП) и она ће бити главна снага која ће довести до колапса Вајмара. Хитлер је постао председник партије у јулу, [[1921]]. [[Штурмабтајлунг|Јуришни одреди]] су успостављени у новембру, 1921. и они ће деловати као хитлерова лична армија у његовој борби за власт. Онда је, [[8. новембар|8. новембра]], [[1923]], ''-{[[Kampfbund]]}-'' (борбени савез) у савезу са [[Ерих Лудендорф|Ерихом Лудендорфом]] преузео митинг од баварског премијера, [[Густав фон Кар|Густава фон Кара]], у пивској хали у Минхену. Лудендорф и Хитлер су прогласили нову владу и планирали су да преузму контролу у Минхену следећег дана. 3.000 демонстраната је разбило 100 полицајаца и Хитлер је ухапшен и осуђен на 5 година затвора. Казна је била минимална за ту оптужбу, а Хитлер је одслужио само 9 месеци пре него што је био пуштен.
 
После неуспеха Пивничког пуча, хапшења и пуштања на слободу, Хитлер се фокусирао на легалне методе стицања власти.
Ред 93:
== Штресеманова златна ера (1923—1929) ==
 
[[Густав Штреземан|Густав Штресеман]] је био [[канцелар (Њемачка)|канцелар Немачке]] током кратког периода [[1923]], и служио је као министар спољних послова од [[1923]]. до [[1929]]. Ово је био период релативне стабилности за Вајмарску Републику током кога је било мање побуна и изгледало је да економија почиње да се опоравља.
 
Штресеманов први потез је било издавање нове валуте, ''ретенмарке'', како би зауставио екстремну [[хиперинфлација|хиперинфлацију]] која је гушила немачко друштво и [[економија|економију]]. Овај потез је био успешан јер је Штресеман упорно одбијао да штампа додатни новац - што је био почетни узрок инфлаторне спирале. Како би додатно стабилизовао економију, он је смањио потрошњу и [[бирократија|бирократију]].
Ред 103:
Штресеманова смрт 1929. је означила крај ''златне ере'' Вајмарске Републике.
 
Током овог периода, [[Карл Северинг]] је обављао дужност министра унутрашњих послова ([[јун]] [[1928]] — [[март]] [[1930]]) и био вршилац дужности министра за окупиране територије ([[фебруар]]—[[април]] [[1929]]).
 
== Колапс Вајмарске Републике, и долазак Хитлера на власт ==
Ред 111:
Како непопуларни финансијски закон није добио подршку у Рајхстагу, Хинденбург га је донео као декрет базиран на [[Члан 48 (Вајмарски устав)|Члану 48]] устава. 18. јула 1930. закон је поново укинут танком већином у парламенту уз подршку [[СПД]]-а, [[Комунистичка партија Немачке|КПД]], тада малих — [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]-а и [[ДНВП]]-а. Одмах потом је Брининг предао Рајхстагу председнички декрет у коме се он распушта.
 
Општи избори за Рајхстаг који су уследили [[14. септембар|14. септембра]], [[1930]]. су донели огромну промену у политичким снагама: 18,3% гласова је отишло НСДАП-у, што је пет пута већи проценат него 1928. Ово је имало разорне последице по републику: није више било већине у Рајхстагу чак ни за велику коалицију умерених партија, и то је охрабрило присталице НСДАП-а да изнесу своје захтеве за влашћу повећавајући насиље и терор. После 1930. република је све више клизила у стање грађанског рата.
 
Од 1930. до 1932, Брининг је покушавао да уреди разорену државу без већине у парламенту, владајући помоћу хитних председничких декрета. У ово веме је [[велика криза|велика депресија]] достигла врхунац. У складу са либералном економском теоријом која тврди да ће мања јавна потрошња подстаћи економски раст, Брининг је драстично срезао државне трошкове, укључујући социјални сектор. Очекивао је и прихватио да ће економска криза, за одређено време, бити погоршана пре него што се ствари поправе. Између осталог, ''рајх'' је у потпуности зауставио све јавне издатке за обавезно осигурање за незапослене (које је успостављено 1927.), што је довело до већег доприноса радника, и мањих бенефиција за незапослене — ово је наравно била веома непопуларна мера.
Ред 127:
Општи избори одржани [[31. јул]]а, [[1932]]. су донели 37,2% гласова НСДАП-у, што ју је учинило највећом партијом у Рајхстагу. Хитлер је сада захтевао да буде постављен за канцелара, што је Хинденбург одбио [[13. август]]а 1932. Али ипак није постојала већина у парламенту ни за једну владу; због тога је парламент опет распуштен, и још једном су организовани избори у нади да ће резултовати стабилном већином.
 
Ово се није догодило. [[6. новембар|6. новембра]], [[1932]], избори су донели 33,0% гласова НСДАП-у: партија је изгубила четири процента. Франц фон Папен је дао оставку, и на месту премијера ге је наследио генерал фон Шлајхер [[3. децембар|3. децембра]]. Његов смели план је био да скупи већину у Рајхстагу ујединивши трговачке унионисте левог крила из разних партија, укључујући струју НСДАП-а коју је водио Грегор Штрасер. Ни ово није било успешно.
 
[[4. јануар]]а, [[1933]]. Хитлер се тајно састао са фон Папеном у кући [[келн]]ског банкара, [[Курт фон Шредер|Курта фон Шредера]]. Они су се договорили да формирају заједничку владу; осим Хитлера, само два члана НСДАП-а су требала да буду чланови владе ([[Вилхелм Фрицк]] као министар унутрашњих послова и [[Херман Геринг]] као комесар Пруске), а фон Папен би био хитлеров вице канцелар. У нови кабинет је ушао утицајни медијски могул, [[Алфред Хугенберг]], који је у то време био председник (такође десничарске) [[ДНВП]].
 
Хинденбург је поставио Хитлера за новог канцелара [[30. јануар]]а, [[1933]]. Мада је био против нациста, и поразио је Хитлера на председничким изборима, сложио се са фон Папеновом теоријом, да се уз опадајућу подршку нацистима у народу, Хитлер може контролисати као канцелар. Овај датум који је нацистичка пропаганда назвала ''-{Machtergreifung}-'' - стицање моћи, се сматра почетком [[Трећи рајх|Нацистичке Немачке]].
 
== Разлози за слом републике ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вајмарска_република”