Мали Иђош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 30:
Преци већине данашњих житеља на ове просторе стигоше у пролеће [[1769]]. године из Сентандреја, жупанија Бекеш. При поновном насељевању око стоседамдесеторо њих село је градило на обе обале потока Криваја (Бачер).
 
Током XVIII и [[XIX век]]а на ово подручје се досељавају [[Немци]], [[Мађари]] и други народи. Код Малог Иђоша се [[1849]]. год. одиграла [[Битка код Малог Иђоша|битка између мађарских и аустријских трупа]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], колонизацијом становништва из Црне Горе и других крајева Југославије формира се нови састав становништва. Село Секић тада добија назив [[Ловћенац]].
 
Мали Иђош лежи насред Бачке, у котлини брежуљака Телечка. Њено већинско становништво чине [[Мађар]]и, [[Срби]]. Са именом општине Мали Иђош први пут се срећемо [[1476]]. године без неведене жупаније, када су убележена имања Маротијевих у Потисју. Два села су била у данашњим атарима Иђоша, судећи бар по називима других наведених места. Међутим 14 година раније у једном документу се помиње пуста Хеђештхурол (Hegyesthurol). 16. фебруара [[1462]]. године на молбу своје мајке краљ [[Матија Корвин]] као украс Ержебетином двору поклања сва места и пусте наведене у документу. [[Село]] се у историјским документима помиње до овог догађаја. Међутим унутрашњост земљине коре говори нешто друго. Ископине из [[1906]]-[[1907]]. говоре о добу сеобе народа Једна од наших заоставштина из [[1522]]. године – где додуше фали део који се односи на Иђош – је [[харачки тефтер|харачки списак]] који је веома значајан запис. Кметови Јохана Хегешија у селу Девечер (данашњи назив атара северно од Србобрана), [[кмет]]ови Бласиуса Хегешија у селу
Ред 46:
 
* '''Црква Свете Ане'''
Општина је [[1771]]. године саградила светилиште, док је милостиви, KамараКамара [[1788]]. године саградила данашњу цркву. Црква саграђена у част Св. Ане је дужине 35 м, ширине 13 м, торањ је висок 35 м, док је целокупна површина 526 м². Оргуље које и дан данас функционишу саградио је Иштван Ковач, мајстор из Сегедина. Црква је више пута преуређивана. Последње преуређење већих сразмера датира из [[1939]]. године. Споредни олтари и проповедаоница су тада смештени на место где и данас стоје.
 
Поред главног има и три споредна олтара који су грађени у поједностављеном барокном стилу. Слика главног олтара је дело мајстора Јосипа Франциска Фалконерија и представља Блажену Девицу између Св. Ане и Св. Јоакима. Слика је урађена [[1791]]. године у Будиму. Слике споредног олтара су дело [[Мор Тан|Мора Тана,]], ({{Јез-мађ|Than Mór}}) ([[1828]]-[[1899]]1828—1899) сликара пореклом из Старог Бечеја, настале у Пешти [[1868]]. године. Једна слика представља Св. Јосифа, тесара из Назарета, вереника [[Богородица|Девице Марије,]], са малим [[Исус]]ом на рукама.
* '''Село'''
Село има: предшколску установу, основну школу, библиотеку, дом здравља. Каријера многих писаца, ликовних уметника, глумаца, музичара, новинара потекла је из овог села. Носиоци културних збивања је КУД Петефи Шандор. Име спортског клуба Еђшег тренутно представљају фудбалери, шахисти и рукометашице. Манифестације које одишу духом, а дешавају се једном годишње су: Домбош Фест, Ана дани, и Дани Чепе Имреа. -{So-Besed (Szó-Beszéd)}- је локални лист који се објављује једном месечно. Наше ватрогасно друштво је основано пре 130 година. У селу успешно делује више цивилних организација.
Ред 107:
КРАЈ ГРАФИКА
===============================================================================================-->
| style="width:50%;"|
{{Попис
|извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>