Википедија

Тридесетогодишњи рат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 21:
'''Тридесетогодишњи рат''' је био рат који је трајао од [[1618]]. до [[1648]]. године, највећим делом на територији данашње [[Немачка|Немачке]] и [[Чешка|Чешке]]. У рат су биле увучене највеће европске континенталне силе. Иако је рат од самог почетка имао карактер верског сукоба [[протестантизам|протестаната]] и [[католицизам|католика]], ривалство [[Хабзбурзи|Хабзбурга]] и других сила имало је централну улогу, што се види по уласку римокатоличке Француске у рат на протестантској страни.
 
Рат је заједно са пропратним ефектима глади и болести имао разарајући ефект по [[Европа|Европу]]. Рат је трајао 30 година, а конфликти изазвани тим ратом наставили су се идућих 300 година. Рат се завршио [[Вестфалски мир|Вестфалским миром]] [[1648]]. Из рата [[Немачка]] је изашла расцепкана и искрварена, а [[Шпанија]] ослабљена, без [[Португалија|Португала]] и [[Низоземска република|Низоземске републике]]. [[Француска]] је постала доминантна сила у Европи.
 
== Узроци рата ==
Ред 44:
 
За разлику од шпанских Хабзбурга, хабзбуршки владари немачких земаља после [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] постали су верски толерантни. [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]], [[Максимилијан II, цар Светог римског царства|Максимилијан II]], [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф II]] и [[Матија, цар Светог римског царства|Матија]] су били толерантни, јер су били свесни опасности и потреса, кроз које је пролазила [[Енглеска]] кад је краљ [[Хенри VIII Тјудор|Хенри VIII]] започео [[1534]]. са политиком верске нетолеранције. Унутар [[Свето римско царство|Светог римског царства]] рат је био избегнут допуштањем различитим верама да се слободно шире. С друге стране то је узнемиравало оне, који су желели да постоји само једна вера.
[[Шведска]] и [[Данска]] као лутеранске краљевине тражиле су начина да помогну протестантима унутар [[Свето римско царство|Светог римског царства]].
 
Те напетости доводе [[1606]]. до насиља у немачком слободном граду [[Донауверт]]у. Лутеранска већина је спречила католике из [[швабија|швапског]] града да одрже процесију, па долази до насиља. То изазива интервенцију [[Максимилијан II Емануел|Максимилијана Баварског]] на страни католика. Када је престало насиље калвинисти у Немачкој су се највише осећали угрожени, па оснивају [[1608]]. [[Протестантска унија|Протестантску унију]], под водством [[Фридрих IV Палатински]], чији син ће имати истакнуту улогу у Тридесетогодишњем рату. Фридрих IV Палатински је контролисао [[Рајна-Палатинат]], једну од држава на [[Рајна|Рајни]], коју су желели [[Шпански Хабзбурзи]]. На оснивање [[Протестантска унија|Протестантске уније]] католици одговарају [[1609]]. оснивањем [[Католички савез|Католичког савеза]], под водством војводе Максимилијана Баварског.
Ред 50:
[[Датотека:Joseph_Heintz_d._Ä._003.jpg|мини|200п|Цар Фердинанд II]]
 
[[Матија, цар Светог римског царства|Матија]], који је био цар Светог римског царства и краљ [[Чешка (Бохемија)|Чешке]] умире без наследника [[1619]]. године. Наслеђује га најближи мушки сродник, синовац [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд II]], који је био ватрени католик, одгајен од стране [[исусовци|језуита]], који је желео да обнови католицизам као владајућу веру. Због тога је био непопуларан у углавном [[Хусити|хуситској]] [[Чешка (Бохемија)|Чешкој]], чија побуна против Фердинанда изазива Тридесетогодишњи рат. Рат се може поделити у 4 главне фазе:
* Чешка побуна
* Данска интервенција
Ред 58:
== Чешка побуна (1618—1625) ==
 
Пошто је цар [[Матија, цар Светог римског царства|Матија]] остао без мушких наследника, још током свог живота настојао је да осигура регуларно наслеђивање, тако да је захтевао да се изабере [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанда II]] за краља [[Чешка (Бохемија)|Краљевине Чешке]] и краља [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], још током свог живота. Протестантске вође [[Чешка (Бохемија)|Чешке]] бојале су се да ће изгубити верска права, која су добили за време цара [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолфа II]] и тражили су да [[Фридрих V Палатински]] постане краљ [[Чешка (Бохемија)|Чешке]]. Међутим друге протестантске вође заузеле су сличну позицију као католици, па је Фердинанд II изабран [[1617]]. за престолонаследника, па смрћу цара [[Матија, цар Светог римског царства|Матије]] постаје краљ [[Чешка (Бохемија)|Краљевине Чешке]].
 
Фердинандов тврди католицизам доводи до нарушавања верских слобода оних, који нису [[католицизам|католици]]. Није поштовао ни верске слободе, које је потписао цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф II]], по којима су гарантоване слободе вероисповести племству и становницима градова.
Ред 65:
Чешки протестанти бацају кроз прозор прашког двора [[Храдчани|Храдчана]] [[23. мај]]а [[1618]]. двојицу краљевских службеника у [[Праг]]у. Тај догађај је познат под називом [[Прашка дефенестрација]] или друга прашка дефенестрација. Краљевски службеници нису били повређени, али та акција је представљала увреду за краља Фердинанда. Том акцијом заправо почиње побуна, која води до Тридесетогодишњег рата.
 
Побуна се раширила по свим [[Чешке земље|Чешким земљама]]. Обухватила је [[Чешка (Бохемија)|Чешку]], [[Шлеска|Шлеску]], [[Лужица|Лужицу]] и [[Моравска|Моравску]]. Да је чешка побуна остала локални сукоб, рат би релативно брзо завршио за мање од тридесет месеци, али смрт цара [[Матија, цар Светог римског царства|Матије]] охрабрује протестантске вође, које су биле већ близу споразумног решења сукоба. Слабост и Фердинанда и чешких протестаната доводи до ширења рата у [[Немачка|Немачкој]]. [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанда II]] је био присиљен да зове у помоћ свог рођака краља Шпаније [[Фелипе IV од Шпаније|Филипа IV]].
 
Протестанти Чешке су очајно тражили савезнике против цара. Затражили су да буду примљени у [[Протестантска унија|Протестантску унију]], коју је водио [[Фридрих V Палатински]], један од кандидата за краља [[Чешка (Бохемија)|Чешке]]. Чеси су лажно обећавали Фридриху да ће постати постати краљ ако их прими у [[Протестантска унија|Протестантску унију]] и ако им унија пружи заштиту. Исто то су обећавали и војводи Савојском, кнезу [[Кнежеви изборници|изборнику]] [[Саксонија|Саксоније]] и кнезу [[Трансилванија|Трансилваније]]. Изгледа да су [[Аустријанци]] пресрели та писма, која су слана из [[Праг]]аПрага, па су њиховим објављивањем дискредитирали Чешку, посебно на саксонском двору.
 
Чешкој се у протесту придружује и [[Горња Аустрија]], где је било доста лутерана и калвиниста. После тога побунила се и [[Доња Аустрија]], тако да је протестантска војска под водством грофа Турна опседала [[1619]]. зидине [[Беч]]а. У Трансилванији кнез [[Габријел Бетлен]] је повео поход на Мађарску.
 
Цар је пожурио и реформисао је војску. Снаге Протестантске уније, које је предводио гроф Манфред, поражене су у [[битка код Саблата|бици код Саблата]] [[10. јун]]а [[1619]]. године. То је одсекло грофа Турна од комуникације са Прагом, па он прекида са опсадом Беча. Поразом у бици код Саблата [[протестантизам|протестанти]] губе и значајног савезника, војводу од Савоја, који је био значајан противник хабзбуршке експанзије. Војвода од Савоја је слао велике суме новца протестантима и војсци. Заробљавањем документације у бици код Саблата откривена је завера војводе од Савоја, па је војвода након тога престао да помаже протестанте.
 
[[Датотека:Gerard_van_Honthorst_006.jpg|мини|лево|250п|Фридрих V Палатински]]
 
Војска грофа Турна наставила је да постоји, а Мансфелд је успио да реформише своју војску у Чешкој. Горња и Доња Аустрија су још увек биле побуњене, па су потписале савез са Чесима и [[22. август]]а [[1620]]. службено свргавају краља [[Чешка (Бохемија)|Чешке]] [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанда II]], а као новог краља бирају [[Фридрих V Палатински|Фридриха V Палатинског]]. У Мађарској се царска војска нашла у проблемима, јер су је Трансилванци протерали [[1620]].
 
Шпанија шаље цару војску из [[Брисел]]а под вођством [[Амброзије Спинола|Амброзија Спиноле]]. Шпански амбасадор у [[Беч]]уБечу је успео наговорити протестантску [[Саксонија|Саксонију]], да интервенише против [[Чешка (Бохемија)|Чешке]], да би као противуслугу добила [[Лужица|Лужицу]]. Саксонци су напали Чешку, а шпанска армија је западном интервенцијом спречила снаге [[Протестантска унија|Протестантске Уније]] да дођу Чешкој у помоћ. Шпански амбасадор је баварском војводи понудио Палатинат у замену за његову помоћ и подршку Католичког савеза.
 
[[Датотека:Johann_Tserclaes_Tilly.jpg|мини|десно|250п|Гроф Тили на портрету ван Дајка]]
 
Под командом [[Јохан Церклас Тили|Јохана Церкласа Тилија]] војска Католичког савеза је увела ред у [[Горња Аустрија|Горњој Аустрији]], а царска војска је победила побуњенике у [[Доња Аустрија|Доњој Аустрији]]. После тога ујединиле су се царска војска и [[Католички савез]] и заједно су кренуле северно на Чешку. [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд II]] је у [[Битка на Белој гори|бици на Бијелој Гори]] [[8. новембар|8. новембра]] [[1620]]. победио [[Фридрих V Палатински|Фридриха V Палатинског]]. После тога су царски војници покорили Чешку и протерали протестанте или их присилили да постану [[католицизам|католици]]. Чешка после тога постаје римокатоличка земља, а остала је под влашћу Хабзбурга 300 година после тога.
 
Тај пораз изазвао је распуштање [[Протестантска унија|Протестантске уније]] и уништење свих поседа [[Фридрих V Палатински|Фридриха V Палатинског]]. Фридрих V је лишен свих својих поседа, а његове територије, као Рајна-Палатинат предани су католичком племству. Његова титула кнеза-изборника предана је Максимилијану Баварском. Иако лишен поседа Фридрих V је наставио са противцарским активностима тражећи подршку у Холандији, Данској и Шведској.
 
Био је то озбиљан ударац протестантизму. Побуна је сломљена, а уследила је конфискација поседа и притисак на чешко племство, све са циљем да се осигура прелазак племства на католицизам после два века хуситских и других верских разлика. Шпанци су преузели [[Рајна-Палатинат]], а све са циљем да додатно опколе Холанђане и боље се припреме за нови рат против њих. Прва фаза рата у Источној Немачкој завршила је у корист Габријела Бетлена из Трансилваније, који је миром у Николсбургу [[31. децембар|31. децембра]] [[1621]]. добио бројне територије у Угарској.
 
Неки историчари период од [[1621]]. до [[1625]]. сматрају посебном фазом рата и називају је Палатинска фаза. Пораз протестаната на [[Битка на Белој гори|Белој гори]] и одлазак Габријела Бетлена означио је пацификацију Чешке. Рат на западу у Палатинату састојао се од мноштва мањих битака, много мањих од оних у Чешкој и Угарској, али много више се прибегавало опсадама. [[Манхајм]] и [[Хајделберг]] су пали [[1622]], а Франкентал [[1623]]. [[Рајна-Палатинат|Рајнски Палатинат]] је пао у руке Шпанаца.
 
Остаци протестантске војске побегли су у Холандију предвођени Мансфелдом и [[Кристијан Брунсвик|Кристијаном Брунсвиком]]. Помогли су Холанђанима да се дигне опсада једног града, па су их Холанђани исплатили и послали да заузму оближњу Источну [[Фризија|Фризију]]. Мансфред је ту остао, а Христијан је отишао да помаже рођацима у доњој Саксонији, али морао је да побегне према Холандији прогоњен од [[Јохан Церклас Тили|Тилијеве]] војске. Тилијева војска их је ухватила 15 километара од холанске границе и [[6. август]]а [[1623]]. у [[битка код Штатлона|бици код Штатлона]]. У тој бици протестантска војска је претрпела катастрофалан пораз. Нестале су четири петине војске Кристијана Брунсвика, тј око 15.000 војника. У то време
[[Фридрих V Палатински]] је био у [[Хаг]]у и био је под притиском свог таста, енглеског краља [[Џејмс I Стјуарт|Џејмса I]] да оконча рат. Није му ништа друго ни преостало. Са скршеном побуном у Чешкој дошло је до мира.
 
== Данска интервенција (1625—1629) ==
 
Краљ Данске [[Кристијан IV Дански]] ([[1577]]—[[1648]].) био је [[лутеранизам|лутеран]], а као војвода [[Војводство Холштајн|Холштајна]] био је и племић [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Помагао је лутеранске владаре доње Саксоније војском против [[Свето римско царство|Светог римског царства]], бојећи се да би дански суверенитет као протестантске нације могао бити угрожен. Током прве фазе рата остварио је територијалне добитке у северној Немачкој. [[Хамбург]] је [[1621]]. признао дански суверенитет, а Кристијанов син је постао бискуп [[Бремен]]а.
 
Као владар [[Кристијан IV Дански]] се показао као јако способан владар. [[Данска]] је постала стабилна и изузетно богата. Данска је наплаћивала пролаз кроз [[Оресунд]], а добила је и велике ратне репарације од [[Шведска|Шведске]]. [[Баварска]] је била једина земља у Европи која је била толико финансијски јака као [[Данска]]. Данска је подршку за улазак у рат добила од француског [[Арман Жан ди Плеси де Ришеље|кардинала Ришељеа]], који је заједно са [[Холандија|Холандијом]] и [[Енглеска|Енглеском]] обећао да ће давати финансијску помоћ против [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Кристијан је у доњој Саксонији сакупио 20.000 плаћеника.
 
[[Датотека:Hw-wallenstein.jpg|мини|Албрехт фон Валенштајн]]
Ред 102:
Да би се одбранио од данске интервенције цар [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд II]] позива чешког племића и војсковођу [[Албрехт Валенштајн|Албрехта Валенштајна]], који је постао богат отимајући протестантска имања по Чешкој. Валенштајн је тражио да једино он има право да располаже благајном те војске, а да војска има право да слободно располаже ратним пленом и да слободно пљачка на заузетим територијама. На тај начин [[Албрехт Валенштајн|Валенштајн]] врло брзо ствара војску од 30.000 војника, а касније долази и до 100.000. Дански краљ није ништа знао о постојању или формирању те нове војске.
 
Дански краљ није имао среће са савезницима. У то време [[Енглеска]] је имала унутрашњих трзавица, у [[Француска|Француској]] је био грађански рат, [[Шведска]] је ратовала са [[Пољска|Пољском]], док [[Бранденбург]] и [[Саксонија]] нису били заинтересовани да наруше мир у источној Немачкој. Валенштајн је поразио Манселдову војску у бици на мосту Десау [[1626]], а генерал [[Јохан Церклас Тили|Тили]] је поразио Данце у [[битка код Лутера|бици код Лутера]] [[1626]]. године. Мансфелд је умро у Далмацији неколико месеци после битке у којој је изгубио пола војске.
 
[[Албрехт Валенштајн|Валенштајнова]] војска је после тога заузела [[Мекленбург]], [[Померанија|Померанију]] и чак [[Јиланд]]. Ипак није могла да заузме данску престоницу на острву [[Зеланд]], јер за такав подухват им је требала јака флота, а ни Пољска ни [[Ханза|ханзеатски]] градови нису допуштали градњу царске флоте на [[Балтичко море|Балтику]]. Цар је притиснуо [[Штралзунд]], једину луку, која је могла изградити флоту против Данаца, али цена је била превелика да би била прихватљива.
 
То све доводи до [[Споразум у Либеку|Споразума у Либеку]] [[1629]]. по коме дански краљ [[Кристијан IV Дански]] одустаје од подршке [[Протестантизам|протестантима]], а цар одустаје од освајања [[Данска|Данске]].
У том тренутку рат је био завршен, а римокатоличка страна је победила. Католички савез је наговорио цара [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанда II]] да одузме лутеранима све поседе, које су добили по [[Аугзбуршки мир|Аугзбуршком миру]], а који су претходно припадали римокатоличкој цркви. Цар је донео [[Реституцијски едикт]] [[1629]]. године, по коме су католици преотели две надбискупије, 16 бискупија и стотине манастира. [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд II]] се осећао тада моћан, јер су Мансфелд и Габријел Бетлен умрли те године. Једино се лука [[Штралзунд]] одупирала царству уз помоћ Данаца, а касније Швеђана.
 
== Шведска интервенција (1630—1635) ==
Ред 117:
[[Албрехт Валенштајн]] је поседовао велику моћ, војску, поседе и новац. Постао је опасан. Цареви савезници су саветовали цара да га уклони док није касно. Цар [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд II]] је отпустио [[Албрехт Валенштајн|Албрехта Валенштајна]] [[1630]]. године. Позвао га је много касније кад су снаге [[Свето римско царство|Светог римског царства]] биле поражене у мноштву битака од шведског краља [[Густаф II Адолф Шведски|Густава II Адолфа]].
 
[[Густаф II Адолф Шведски|Густав II Адолф]] је ушао у рат, као и дански краљ раније, да помогне немачке лутеране, да спречи римокатоличко ширење и да добије економски утицај на немачке државе на [[Балтичко море|Балтику]]. Густав Адолф је био забринут због растуће снаге [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Као и данског краља пре њега и Швеђане финансира француски [[Арман Жан ди Плеси де Ришеље|кардинал Ришеље]] и Холанђани. Од [[1630]]. до [[1634]]. успео је да поврати многобројне претходно заузете протестантске територије.
 
Након што је отпустио [[Албрехт Валенштајн|Валенштајна]] [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд II]] је зависио о Католичком савезу. У [[Битка код Брајтенфелда (1631)|бици код Брајтенфелда]] 1631. Густав Адолф је поразио војску Католичког савеза под командом генерала [[Јохан Церклас Тили|Тилија]]. Годину дана касније поново су се сукобили и у тој бици је убијен 1632 Јохан Тили. Започела је Шведска доминација ратиштима. Кад је започела рат Шведска је имала 42.000 војника, а [[1632]]. је имала 149.000 војника. Војску је великим делом финансирала Француска. Многи заробљеници из битке код Брајтенфелда су били регрутовани у шведску војску.
 
Пошто је генерал Тили био мртав, цар [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд II]] је поново морао да тражи помоћ од [[Албрехт Валенштајн|Валенштајна]], кога је претходно сменио. [[Албрехт Валенштајн]] је повео велику војску јужно и почео је угрожавати линије снабдевања шведске војске. Густав Адолф је знао да се Валенштајн припрема за напад. Густав Адолф и [[Албрехт Валенштајн]] сукобили су се [[1632]]. у [[битка код Лицена|бици код Лицена]]. Швеђани су победили, али Густав Адолф је убијен у тој бици. Без вођства Густава Адолфа током 1634. протестантске снаге су поражене у [[Прва битка код Нердлингена|првој бици код Нердлингена]].
 
Цар Фердинанд је сумњао у [[Албрехт Валенштајн|Албрехта Валенштајна]] током [[1633]]. године, јер Валенштајн је покушао да премости разлике међу католицима и протестантима. Валенштајн је био љут, јер цар није хтео да повуче реституцијски едикт. Почео је припремати снаге за праведан мир у интересу уједињене Немачке. Пошто је цар сумњао да би Валенштајн могао променити страну наместио је да га ухапсе. Кад је Валенштајн приметио да је изгубио подршку војске кренуо је према Швеђанима, али је убијен у фебруару [[1634]]. године.
 
После тога две стране су започеле преговоре и шведска фаза рата се завршава [[Прашки мир (1635)|Прашким миром]] [[1635]], којим је:
* одложена је примена [[Реституцијски едикт|Реституцијског едикта]] за 40 година, а протестантским владарима је дозвољено да задрже секуларизоване бискупије које су држали [[1627]]. То је заштитило лутеранске владаре североисточне Немачке, на рачун оних на југу и западу, којима је царска војска одузела поседе [[1627]]. године.
* одлучено је да се формира јединствена војска од царске војске и војске немачких држава, иако су вође Саксоније и Баварске задржали независну команду над својим снагама
* забрањује се немачким кнежевима да стварају међусобне савезе или савезе са страним силама
* даје се [[амнестија]] свима који су дигли оружје против цара после [[1630]]. године.
 
Тај споразум није задовољавао Француску, јер је изнова ојачавао Хабзбурге. Због тога Француска започиње последњу фазу рата.
Ред 139:
[[Француска]] је била углавном католичка земља, а била је ривал [[Свето римско царство|Светом римском царству]] и Шпанији. Ушла је у рат на протестантској страни. [[Арман Жан ди Плеси де Ришеље|кардинал Ришеље]] је био први министар владе краља [[Луј XIII|Луја XIII]] и осећао је да су [[Хабзбурзи]] још увек превише јаки и опасни, пошто држе бројне територије на француској источној граници, а имају и велики утицај у Низоземској.
 
[[Француска]] се зато удружује са Холанђанима и Швеђанима. Шпанија је зато напала Француску. Царски генерал Јохан фон Верт и шпански командант, кардинал Фердинанд Хабзбург, почели су са разарањима по Шампањи и Бургундији, а чак су угрозили и сам [[Париз]] током [[1636]]. године. Међутим у бици код Компјења француска војска под вођством Бернард Сакс-Вајмара побеђује и одбацује хабзбуршку војску према граници.
 
Уследио је низ борби, а ниједна страна није остварила знатнију предност. [[Арман Жан ди Плеси де Ришеље|Кардинал Ришеље]] је умро [[1642]]. године, а краљ [[Луј XIII]] умире [[1643]]. остављајући на трону петогодишњег сина [[Луј XIV|Луја XIV]]. Шеф владе је био [[Жил Мазарен|кардинал Мазарен]], који је почео радити на томе да се постигне мир.
Ред 145:
Шведски маршал [[Ленарт Торстенсон]] је [[1645]]. победио царску војску близу Прага у бици код Јанкауа. [[Луј II Бурбон од Кондеа]] побеђује баварску војску у другој бици код Нердлингена. У тој бици је погинуо командант римокатоличких снага.
 
[[Баварска]], [[Келн]], [[Француска]] и [[Шведска]] потписују [[14. март]]а [[1647]]. [[Улмски мир]]. Швеђани и Французи су победили царску војску у бици код Цусмаршенхаузена и бици код Ленса. У царским рукама је после тога остала само [[Аустрија]].
 
== Вестфалски мир ==
Ред 153:
{{Посебан чланак|Вестфалски мир}}
 
Француски генерал [[Луј II Бурбон од Кондеа]] победио је Шпанце у [[битка код Рокроа|бици код Рокроа]] и то је довело до преговора. На преговорима су били присутни [[Фердинанд III, цар Светог римског царства|Фердинанд III]], Французи, Шпанци, Холанђани, Швајцарци, Швеђани, Португалци и папини представници. Склопљен је [[Вестфалски мир]] [[1648]]. [[Вестфалски мир]] је потписан [[24. октобар|24. октобра]] [[1648]]. између цара [[Фердинанд III, цар Светог римског царства|Фердинанда III]], немачких кнежева, представника Холандије, Француске и Шведске.
 
Шпански споразум, којим је завршен [[Осамдесетогодишњи рат]] потписан је [[30. јануар]]a [[1648]]. Уговором је призната независност [[Холандија|Холандије]] и [[Швајцарска|Швајцарске конфедерације]].
Вестфалски споразум садржи 4 основна принципа:
* принцип суверенитета нација-држава и фундаментално право самоопредељења
Ред 168:
Од [[1618]]. до [[1648]]. појављивало се много више болести, него што је било уобичајено. Ширење болести је било много лакше због покрета војски и доласка војника из страних земаља и сталног померања линија бојишта. Померање цивила и пренасељеност градова у које би дошле избеглице олакшавало је избијања болести и појаве глади. Подаци о бројним епидемијама налазе се у многим локалним хроникама тога времена, уз честа, тада уобичајена, претеривања и непотпуности.
 
Када су се сукобиле царска и данска војска у [[Саксонија|Саксонији]] и [[Тирингија|Тирингији]] од [[1625]]. до [[1626]]. дошло је до повећања инфекција и болести у том подручју. После рата Француза и Хабзбурговаца у Италији појавила се [[куга]]. Током опсаде [[Нирнберг]]а [[1632]]. и цивили и војници оболевају од [[Тифус|тифуса]]. Када је царска војска прогонила поражене Швеђане [[1634]]. било је веома много мртвих од епидемија у долини Рајне. Почетком [[1634]]. [[Дрезден]], [[Минхен]] и мали градићи имали су много жртава од [[Куга|куге]]. Током задње декаде рата било је много жртава епидемија, а тифус и дизентерија су попримили ендемске размере.
 
== Политичке последице ==
 
Као резултат рата учвршћује се немачка подела на бројне територије, од којих су све имале готово суверенитет. То је била велика слабост [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Тридесетогодишњи рат је преуредио претходну расподелу снага. Тај рат показује да Шпанија полако тоне војно и политички. Док је [[Шпанија]] била заузета ратом са [[Француска|Француском]], [[Португалија]] је постала независана [[1640]], након 60 година под шпанском влашћу.
Кућа Браганца је постала нова португалска династија. [[Шпанија]] је била коначно присиљена да призна независност Холандије [[1648]], чиме је завршен и [[Осамдесетогодишњи рат]]. Са ослабљеном Шпанијом и Немачком која је била подељена и искрварена, [[Француска]] је постала доминантна сила у Европи.
 
Пораз Шпаније и царских снага означио је и слабљење хабзбуршке моћи, а омогућава бурбонску доминацију.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тридесетогодишњи_рат”