Касиодор Сенатор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 37 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q192365 (translate me) |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 31:
Њега је наследио унук Атанарик (који је био и физички и духовни инвалид) заједно са мајком Амаласвинтом, а Касиодор је наставио службу код њих. Већ 534. Атанарик умире а њега наслеђује Амаласвинта. Како по готским народним законима жена није могла сама да буде на власти, она се удала за свог даљег рођака Теодахата, који је био прави варварин, вероломник и пијаница, највећи заговорник непријатељства између Гота и Римљана. Он је већ 535. убио Амаласвинту, што је цар Јустинијан I искористио да објави рат Остроготима.
Године [[536.]] почиње византијска офанзива у Италији под вођством [[Велизар]]а, војсковође који је две године раније уништио Вандалску краљевину и инкорпорирао је у Византијско царство. Убрзо је Теодахата убио његов сународник Витигис, гроф Земуна и попео се на остроготски престо женидбом са Матасвинтом, ћерком Амаласвине. Ипак, до [[540.]]
Тада се и Касиодор пензионисао. Као службеник побеђеног готског режима није био у завидној позицији, па се потпуно повукао из јавног живота. Још док је био у служби носио се мишљу да у Риму отвори неку врсту високошколске установе манастирског типа. Пошто му то није пошло за руком услед ратног расула, он је на свом имању у Скилацијуму подигао манастир [[Виваријум]] (,, Рибњак“). Његова жеља да монаси Виваријума буду научници, тј, да пишу и објављују књиге није му била никада услишена – та жеља је била нереална, због тога што, услед ратова и инвазија који су обележили претходних стотинак година у Италији није остало много образованих људи.
| |||