Википедија

Крило — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Seagull Hovers.jpg|[[Галеб]] са раширеним крилом.|десно|мини|230п]]'''Крило''' је тело у облику танке плоче променљиве дебљине, сагласно законима [[аеродинамика|аеродинамике]]. Служи за стварање [[сила|силе]] узгона, при кретању кроз [[флуид]]. Поседују га [[птице]], [[инсекти|инсект]]и, као и неке друге [[животиња|животиње]] које лете, али и вештачке летеће направе. Код животиња представља [[Орган (анатомија)|орган]], а код летелица је са пројектом интегрисано у функционалну целину.
 
Потребан узгон за задати лет, дефинише [[геометрија|геометрију]] крила летелице, која је блиско повезана и међусобно утицајна са свима [[Аеродинамика|аеродинамичким]] карактеристикама. Методе оптимизације облика и интеграције крила летелица су веома сложене, како нумеричке, тако и експерименталне у лету и у [[аеротунели]]ма.
Ред 7:
Поред примарне улоге крила, да се с њим ствара узгон, у његову се [[запремина|запремину]] често уграђују главне ноге стајних органа, резервоари [[гориво|горива]] и део опреме авиона.
[[Датотека:737-700w.gif|Крило [[авион]]а [[Боинг 737]]|десно|мини|230п]]
[[Датотека:Krilo Erbasa.jpg|Крило авиона [[Ербас А319-100]], у конфигурацији за слетање.|десно|мини|230п]] Са његове спољње стране се, код великих путничких и транспортних авиона, уграђују гондоле за [[мотор]]е, а код борбених се подвешава [[бомба|бомбардерско]]рдерско и [[ракета|ракетно]] наоружање, као и допунски резервоари за [[гориво]].<ref name="Крыло">{{cite web|url= http://cnit.ssau.ru/virt_lab/krilo/index.htm|title= Крыло | quote = Крыло |author = | date = | format = |publisher= cnit.ssau.ru | location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 21. 8. 2013.}}</ref>
 
== Коришћени појмови и ознаке <ref>-{Aerodinamika, Beograd, 1960.g.,str 158-162, dr Zlatko Rendulić}-</ref> ==
Ред 71:
[[Датотека:Wing angles.jpg|center|800п]]
* Правоугаоно крило је најједноставније, а уједно је и налакше за пројекат документације и производњу структуре. Користи се за јефтиније и једноставније авионе, с малим брзинама лета. Код њега се обично понавља исти аеропрофил дуж размаха крила, без икаквог витоперења.
* 1- Трапезно крило је често примењивано код једноставнијих авиона, с подзвучним брзинама лета. Оптималније је од [[трапез (геометрија)|трапезтрапезног]]ног, у домену аеродинамике и чврстоће структуре. [[Аеродинамика|Аеродинамички]] има повољнију расподелу [[притисак|притиска]] дуж размаха, а са аспекта чврстоће већу корену тетиву, па и већу апсолутну дебљину [[аеропрофил]]а, у томе пресеку крила. Повољнија расподела притиска има за последицу мањи крак силе узгона, па и мањи момент савијања крила, у кореном пресеку. Већа апсолутна дебљина кореног аеропрофила обезбеђује већи [[отпорни момент]] структуре, у томе пресеку. Обе ове повољности олакшавају решење за потребну чврстоћу крила, с мањом [[маса|масом]] структуре. Овакво крило се често [[геометрија|геометријски]] и [[аеродинамика|аеродинамички]] ''витопери''.
* 2- Стреласто крило, с углом стреле уназад, користи се код авиона који лете у крозвочној и надзвучној области [[брзина]]. Са крилом, оваквог облика, се помера појава локалних ударних таласа на веће крозвучне [[брзина|брзнине]] лета, повећава се критични [[Махов број]], с чиме се смањује таласни отпор. Са овим обликом крила се значајно смањује градијент узгона, што нарушава перформансе у подзвучном лету.
[[Датотека:X-29 in Banked Flight.jpg|'''X-29''', експериментални авион, стрела крила унапред.|десно|мини|250п]]
Ред 97:
=== Аеродинамика крила бесконачне виткости ===
 
Најједноставнији модел објашњења појаве узгона при [[струјно поље|опструјавању]] [[аеропрофил]]а с [[ваздух]]ом, ако се у томе процесу условно занемари појава [[Аеродинамички отпор|отпоротпора]]а. Према симулацији струјања ваздуха на слици десно, уочава се да је већа [[брзина]] честице преко горњаке, у односу на честицу испод доњаке. Физички је то јасно, пошто је пут преко горњаке дужи (већа је кривина), а обе честице ваздуха имају физичку законитост да зајено стигну у крајњу тачку аеропрофила.
[[Датотека:Karman trefftz.gif|Симулација струјања ваздуха око аеропрофила.|десно|мини|360п]] Брзина струјања је обрнуто пропорционална пречнику закривљености аеропрофила. Овај тип струјања се назива потенцијално или ''везани вртлог''. По Бернулијовој једначини (одржања енергије), с порастом брзине статички притисак [[флуид]]а опада. Значи, на основу те физикалности, већи је статички притисак испод доњаке него изнад горњаке. Та разлика притиска ствара силу потиска, од доњаке према горњаци. Та је сила узгон. Ако се замисли [[правоугаоник|правоугаоно]] крило бесконачне виткости, то јест с бесконачним размахом, онда се бесконачно пута понављају аеропрофили, са индентичном геометријом и аеродинамиком, дуж размаха крила. У томе случају, у [[аеродинамика|аеродинамици]] се такво струјавање назива дводимензионално (раванско). Из тих разлога се сматра да су арединамички коефицијенти истоветни за изолован аеропрофил и за крило бесконачне виткости, с тим аеропрофилом дуж размаха.
[[Датотека:Trodimenzionalno 4.svg|Утицај крајева на опструјавање око крила.|десно|мини|280п]] У [[Аеротунели|аеротунелима]] се симулира бесконачна виткост (<math>\ \lambda = \infty</math>), односно испитују се аеропрофили, постављањем већих граничних плоча на крајеве крила.<ref>[http://www.iop.org/EJ/article/0031-9120/38/6/001/pe3_6_001.pdf Како се ствара узгон], Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name="Како лете авиони"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крило”