Иљушин Ил-12 — разлика између измена

Током и непосредно после [[Други светски рат|Другог светског рата]], у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] основни авиони за транспорт путника и војске на кратким и средњим линијама били су [[Даглас DC-3|DC-3]] и његова руска варијанта Ли-2. Планирано је да се ови авиони замене новим па је у бироу Иљушина настављен рад на пројектима путничких авиона које је рат прекинуо. Пројектован авион Иљушин Ил-12 чији је први пробни лет обављен 15. августа 1945. године. Први прототип је имао два дизел-мотора сваки по 1.500 KS. Пошто није задовољио основне захтеве на том прототипу су замењени мотори и уграђени су проверени бензински радијални мотори АШ-82, а модификовани прототип је полетео већ 9. јануара 1946. године. Тестирање је настављено у току 1946. године, вршена су побољшања избачени су делови направљени од магнезијума и замењени легурама алуминијума. Током 1947. године пет авиона Ил-12 експерименталне серије су укључени у састав [[Аерофлот]]а како би се утврдила њихова експлоатациона способност.

Иљушин Ил-12 је авион потпуно металне конструкције са ниско постављеним крилима на којима се налазе два ваздухом хлађена клипно радијална мотора са четворокраким металним елисама. Труп авиона је кружног облика а путничка кабина и кокпит пилота су под притиском. Грејање површина крила против замрзавања се вршило помоћу издувних гасова мотора. Стајни трап је система трицикл са предњом носном ногом која омогућава бољу прегледност приликом слетања и полетања авиона. На главним ногама стајног трапа су дуплирани точкови „близанци“, тако да је олакшано слетање и полетање авиона и са лоше припремљених писта. Овај авион је релативно брзо замењен авионом [[Иљушин Ил-14|Ил-14]] а пошто су били веома слични, преко 50 њих су модификацијом преведени у [[Иљушин Ил-14|Ил-14]].