Фактор аеродинамичког оптерећења — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (ispravke)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
На основу стеченог искуства у [[ваздухопловство|ваздухопловству]], проистекле су норме за [[ловачки авион|борбене авионе]], са људском посадом. Пилот може, дуже време, да поднесе оптерећење са анти–г оделом и при <big>-{n}-</big> = 9 а краће време и до 12. На основу те границе се димензионишу делови структуре за анвелопу оптерећења при <big>-{n}-</big> између -3 и +9. Није рационално димензионисати структуру авиона за већа оптерећења од подношљивости пилота, пошто то доноси допунско повећање масе авиона и пад његових перформанси. Тренутно прекорачење на <big>-{n}-</big> до +12, покривено је са фактором сигурности, који најчешће износи 1,5. То је ванредан случај, који пилот направи, да бих се спасао од непријатељске ракете. Тада авион иде на ванредан преглед и одлучује се о његовом престанку употребе или о његовој поправци.
 
Авиони су изложени скоку и паду узгона, па и промени оптерећења и без жеље пилота да направи маневар. То су случајеви у ''узбурканој атмосфери'', тада услед вертикалног струјања ваздуха долази до нагле промене нападног угла, па и [[узгон]]аузгона авиона.
 
Акробатски авиони имају сличну анвелопу оптерећења, као и борбени. Комерцијални авиони имају далеко блажи аеродинамички фактор оптерећења, до +2,5.
1.572.075

измена