Википедија

Винчанска култура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 84:
После завршетка радова од [[1986]]. до [[1998]]. није било систематских археолошких истраживања. Ипак, [[1988]]. налазиште је уређено због симпозијума под називом „Винча и њен свет“ (оригинални назив - {{јез-енг|Vinča and its World}}).
 
Милутин Гарашанин је [[1998]]. године окупио теренску екипу и тако је почела трећа серија ископавања на [[епоним]]ном налазишту. Од [[2001]]. уведена је [[флотација]] за добијање узорака [[макробиотичка анализа|макробиотичке анализе]]. Од [[2003]]. започела су ископавања у систему целина („-{unit}-“), за разлику од ранијих ископавања у [[квадратна мрежа|квадратној мрежи]]. У истраживања су укључене и [[археозоологија]] и [[зооархеологија]], а за вођење теренске документације почела је да се користи рачунарска технологија. Од [[2002]]. коришћен је [[електронски даљинометар]] (ЕДМ) Направљена је [[база података]] и [[софтвер]] -{[[ArchaeoPack]]}- (Тасић, Јевремовић 2003.) који је тестиран на ископавањима у Винчи.<ref>Н. Тасић, М. Игњатовић, Од традиционалне до модерне методологије, истраживања у Винчи 1978-2008. године, Винча праисторијска некропола, Београд, 2008.</ref>
 
Од 2001. у Винчи се одржава и летња археолошка школа.
Ред 155:
Најстарија [[станиште|станишта]] у Винчи имају најчешће [[елипса|елипсоидне]] основе укопане у [[лес]] и [[шатор]]асти кров од прућа, [[трска|трске]] и [[slama|сламе]] који належе непосредно на основу. [[Колиба|Колибе]] су груписане по одређеном систему око централне и подсећају на [[архитектура|архитектуру]] [[Лепенски Вир|културе Лепенског Вира]]. За исте традиције се повезују и стубасте антропоморфне фигуре и нерашчлањене [[Керамика (материјал)|керамичке]] посуде.
 
Винча је око 4500. године п. н. е. опустела, али се непосредно после културног слоја са [[шатор]]астимшаторастим стаништима јавља ново насеље, које су изградили носиоци културе млађег неолита, којој је Винча дала име.
 
Куће током овог периода биле су од [[дрво|дрвета]] и [[глина|глине]], оријентисане у правцу [[југоисток]]-[[северозапад]], имале су четвороугаоне основе, вертикалне зидове и [[кров]] на две воде. Јавља се [[нивелација]], подлога се стабилизује, изолује од влаге, а зидови се боје.
Ред 249:
{{главни чланак|Хајд ваза}}
 
[[Хајд ваза]] је откривена током ископавања [[1930]]. године, на дубини од 7.05 -{m}-. Висока је 20, 8 -{cm}-, а дужина посуде износи 36 -{cm}-,
Ово је заправо посуда у облику [[птице]], склопљених [[крило|крила]], са људском главом, петоугаоним лицем, на коме су велике очи и моделован нос. На глави се налазе две [[лопта]]сте избочине. Ваза је глачана и украшена [[канелура]]ма.
 
Ред 293:
Носиоци винчанске културе имали су мешовиту [[економија|економију]], основне делатности били су [[сточарство]] и [[пољопривреда]], али су се бавили [[лов]]ом, [[риболов]]ом и прикупљањем дивљих плодова.
 
Од домаћих животиња присутни су: [[говече]], [[свиња]], [[овца]], [[коза]] и [[пас]]. Осим [[месо|меса]], користило се и [[млеко]], а претпоставља се да је постојала и производња [[сир]]а. Од дивљих животиња присутни су [[јелен]], [[divlja svinja|вепар]], [[дивље говече]], [[зец]], [[дабар]], [[куна]], [[јазавац]] и [[лисица]]. [[Лов]] је имао важну улогу, не само због исхране, већ су се тако набављали [[материјал]]и за оруђе, попут [[рог]]а јелена или [[кљова]] дивље свиње.
 
Близина реке омогућила је и [[риболов]], а налази [[удица]], [[харпун]]а и [[тег]]ова за мреже доказује да су ловили велику рибу. Највише су узгајане [[житарице]] и то [[пшеница]], [[јечам]] и [[просо]], а гајили су и [[Сочиво (биљка)|сочиво]], [[грашак]] и [[лан]] који је коришћен како за добијање [[Јестиво уље|уља]], тако и за израду [[текстил|тканина]]. Током овог периода у околини насеља расле су [[зова]], [[купина]], дивље [[грожђе]], који су представљали допуну у [[исхрана|исхрани]].
 
== Најранија металургија на свету ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Винчанска_култура”