Википедија

Шећерна болест — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 15:
'''Шећерна болест''' или '''дијабетес''' ({{јез-лат|diabetes mellitus}}, {{јез-грч|διαβήτης}}) је хронични, неизлечиви системски поремећај [[метаболизам|метаболизма]],<ref name="r8"> С. Стефановић и сарадници: ''Специјална клиничка физиологија'', -{III}- издање („Медицинска књига“ Београд-Загреб, 1980.)</ref> који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом [[глукоза|глукозе]] у [[крв]]и. Углавном је условљен наследним факторима<ref name="r4"> -{Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D}-: ''Медицинска физиологија'', -{IX}- издање („Савремена администрација“ Београд, 1999.)</ref>, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства [[хормони|хормона]] [[инсулин]]а, односно у комбинацији ова два фактора.<ref name="stetoskop">{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html |title=-{Diabetes mellitus}- (Шећерна болест) |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Тај недостатак омета размену [[угљени хидрат|угљених хидрата]], [[липид|масти]] и [[протеин|беланчевина]] у организму (што се испољава типичним тегобама), а након дужег времена утиче и на структуру и функцију [[крвни суд|крвних судова]], [[нервно ткиво|живаца]] и других виталних органа и органских система.
 
Дијабетес се данас убраја међу најчешћа [[ендокринологија|ендокринолошка]] [[болест|обољења]], са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама [[земља|света]]).<ref name="pliva>{{Cite web |url=http://dijabetes.plivazdravlje.hr/?section=home&cat=w&show=1&id=15953 |title=Дијабетес као кардиоваскуларна болест |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих [[етиологија|етиолошких]] чинилаца, међу којима се посебно издваја [[гојазност]]. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и [[гуштерача|панкреас]]), а код младих особа може настати услед генетичких поремећаја или оштећења [[гуштерача|панкреаса]] код одређених заразних [[болест|обољења]].<ref name="svet zdravlja">{{Cite web |url=http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm |title=Шећерна болест – дијабетес |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
== Терминологија ==
Ред 28:
 
[[Датотека:Banting and Best.jpg|десно|мини|150п|Бест и Бантинг]]
И поред чињенице да се за њу знало релативно дуго, шећерна болест је први пут експериментално изучена и описана тек крајем [[19. век]]а.<ref name="eng2"> -{Patlak M: "New weapons to combat an ancient disease: treating diabetes", 2002.}-</ref> Откриће улоге и значаја [[гуштерача|панкреаса]] у настанку дијабетеса је приписано научницима Јозефу фон Мерингу и Оскару Минковском. Они су [[1889]]. године открили да се код [[пас]]а којима је одстрањен панкреас убрзо развијау сви знакови и симптоми шећерне болести и да они убрзо после тога умиру.<ref name="eng3"> -{Von Mehring J, Minkowski O. (1890). "Diabetes mellitus nach pankreasexstirpation.". Arch Exp Pathol Pharmakol 26: 371-387}-</ref> Сер Едвард Алберт Шарпеј је [[1910]]. наговестио да код оболелих од дијабетеса недостаје једна од супстанци коју продукује панкреас, и он је предложио да је назову ''инсулин''. Тај назив је изведен од [[латински језик|латинске]] речи ''-{insula}-'' која у преводу значи „острво“, што се односи на чињеницу да [[инсулин]] страрају бета-ћелије Лангерхансових острваца у [[гуштерача|панкреасу]].<ref name="eng2"/>
 
Ендокрина улога панкреаса у [[метаболизам|метаболизму]], као и стварно откриће инсулина, нису расветљени све до [[1921]]. када су Сер Фредерик Грант Бантинг и Чарлс Херберт Бест доказали да се код паса без панкреаса дијабетес може спречити давањем екстракта из Лангерхансових острваца здравих паса.<ref name="eng4"> -{Banting FG, Best CH, Collip JB, Campbell WR, Fletcher AA: "Pancreatic extracts in the treatment of diabetes mellitus", 1922.}-</ref> Бантинг, Бест и сарадници (посебно хемичар Колип) су успели да изолују инсулин из панкреаса говечета на Универзитету у [[Торонто|Торонту]], што је [[1922]]. године омогућило његову примену у терапији шећерне болести. Годину дана касније, Бантинг и директор лабораторије МекЛауд за ово откриће су добили [[Нобелова награда|Нобелову награду]]. Они су откриће заштитили патентом али су омогућили његову употребу без икакве надокнаде, што је допринело брзом ширењу примене [[инсулин]]аинсулина у терапији ове болести широм [[земља|света]].
 
Разлику између дијабетеса тип 1 и тип 2 први је открио и објавио Сер Херолд Персивал Химсворт у јануару [[1936]]. године.<ref name="eng5"> -{Himsworth (1936). "Diabetes mellitus: its differentiation into insulin-sensitive and insulin-insensitive types". Lancet i: 127–130}-</ref>
Ред 40:
С обзиром да је [[инсулин]] основни [[хормони|хормон]] који регулише улазак [[глукоза|глукозе]] из [[крв]]и у већину [[Ћелија (биологија)|ћелија]] (осим у [[централни нервни систем|централном нервном систему]]), његов недостатак или смањени сензибилитет рецептора за инсулин играју главну улогу у настанку разних облика шећерне болести.
 
Већина [[угљени хидрат|угљених хидрата]] из [[храна|хране]] се у процесу варења претвара у моносахарид (прости шећер) глукозу и у том облику доспева у [[крв]]. Крвном струјом она се преноси до свих ћелија организма и користи се као извор [[енергија|енергије]], депонује као [[гликоген]] или складишти као масно ткиво.<ref name=diabeta>{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 |title=Узроци настајања шећерне болести |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Када количина глукозе достигне одређени ниво (нпр. после оброка), бета-ћелије Лангерхансових острваца панкреаса луче хормон инсулин. Он омогућава ћелијама да апсорбују глукозу, а осим тога он представља и основни контролни сигнал за конверзију глукозе у гликоген (полисахарид који се складишти у [[јетра|јетри]] и мишићним ћелијама, и по потреби се поново претвара у глукозу и користи као извор енергије). Нормалне вредности [[шећер]]а у [[крв]]икрви износе 3,3-5,5 -{mmol}-.
 
Без инсулина, [[глукоза]] не може ући у ћелије, што условљава пораст њене концентрације у [[крв]]икрви, тј. доводи до стања познатог као хипергликемија. По дефиницији, дијабетесом се назива стање када је количина шећера у крви већа од 7,0 -{mmol}- (126 -{mg/dL}-) .<ref name=diabeta/>
 
Хипергликемија смањује многе анаболичке процесе у организму: раст и деобу ћелија, синтезу [[протеин]]а, таложење [[липид|масти]] и др. Осим тога, изазива поремећаје метаболизма и бројне друге компликације и [[болест]]и.
Ред 64:
'''Трудноћа'''
 
Период [[трудноћа|трудноће]] представља својеврстан стрес за организам, који лако претвара латентни дијабетес у изражени поремећај који може постати трајан. Ово стање познато је под именом гестациони дијабетес. У трудноћи се јавља смањена осетљивост према [[инсулин]]уинсулину (због повећања количине [[масна киселина|масних киселина]] и [[гликокортикоид]]а у [[крв]]и) и повећана разградња овог хормона под дејством [[ензим]]а плаценте. Здраве труднице на ово реагују повећаним лучењем инсулина, а оне са предијабетесом или латентним дијебетесом добијају испољени облик овог обољења.
 
'''Лекови и хемијски агенси'''
Ред 70:
У прву групу [[лек]]ова који могу да утичу на појаву дијабетеса спадају лекови који се примењују код реуматских болести, хроничних обољења дисајних путева, неких бубрежних и кожних обољења и различитих алергијских стања. Друга група лекова су препарати који делују на повишени крвни притисак и боље мокрење. Такође, и орална контрацептивна средства имају утицај на понашање шећера у крви (јатрогени дијабетес).
 
Постоје и други [[лек]]овилекови, [[хормони]] и хемијски агенси који могу утицати на појаву шећерне болести, али поступак контроле у њиховој примени дозвољава благовремено отклањање поремећаја у понашању шећера у крви.<ref name=diabeta/>
 
'''Остали фактори'''
Ред 103:
'''Учесталост'''
Око 9% дијабетичара у [[Северна Америка|Северној Америци]] и 20% у [[Скандинавија|Скандинавији]] има овај тип шећерне болести. Најчешће се јавља код младих људи, али може да се јави и код старијих негојазних особа. Највећа инциденца обољевања утврђена је у [[Финска|Финској]], а најмања у [[Јапан]]у. Испитивања су показала да је инциденца дијабетеса типа 1 повезана са учесталошћу одређених [[антиген]]а -{HLA}- система. Болест се јавља најчешће код особа са налазом -{DR 3}- и/или -{DR 4 HLA}- [[антиген]]аантигена. Осим тога значајан је и утицај фактора животне средине који се надовезује на генетичку предиспозицију. Тако се бележи чешћа појава овог типа дијабетеса у јесењим и зимским месецима, када су чешће вирусне инфекције. Значајан је такође и утицај хормона. Највећа учесталост типа 1 шећерне болести је од једанаесте до тринаесте године живота, што се повезује са повећаним лучењем хормона раста и полних хормона у наведеном периоду, а познато је да они имају дејство супротно [[инсулин]]уинсулину.<ref name="tip1"/>
 
'''Узроци настанка'''
Ред 129:
Постоје две основне групе пацијената са типом 2 дијабетеса: гојазни и негојазни тип.
 
Преваленца гојазности варира међу различитим расама, континентима, културама, степену економског развоја итд. Око 70% особа у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Европа|Европи]] са новооткривеним дијабетесом је гојазно, док је тај број у [[Кина|Кини]] и [[Јапан]]у двоструко мањи. Ови пацијенти показују смањену осетљивост на дејство [[инсулин]]а што посебно колерила са абдоминалном гојазношћу. Често је присутна хиперплазија бета-ћелија тако да је присутан нормални или појачани инсулински одговор на глукозу у раној фази болести. Касније долази до смањене секреције бета-ћелија.
 
Око 30% тип 2 дијабетичара је негојазно, мада њихов проценат варира у зависности од раније наведених фактора. У ових болесника већи проблем представља смањена секреција инсулина, али се такође може утврдити и инсулинска резистенција на пострецепторском нивоу.<ref name="tip2"/>
Ред 167:
'''Кетонурија'''
 
''Кетонурија'' (ацидонурија или кетоацидоза) означава присуство [[ацетон]]аацетона у [[крв]]икрви, што представља озбиљну компликацију ове болести. Ацетон је штетна материја настала прерађивањем [[липид|масти]] киселог је карактера па утиче на пад -{pH}- вредности крви, што има неповољан утицај на рад виталних органа ([[мозак]], [[јетра]], [[срце]], [[бубрег|бубрези]] и др). Ово стање је често повезано са хипергликемијом, а карактеришу га следећи знакови и симптоми: ацетонурија, ацетонски задах, губитак телесне тежине, брзо замарање, појачано мокрење, жеђ, итд.<ref name="d3">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=12&Itemid=90 |title=Кетонурија и кетоацидоза |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
'''Очне болести'''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шећерна_болест”