Биосфера — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 2:
 
Биосферу сачињавају делови осталих Земљиних сфера које су насељене живим бићима:
* [[атмосфераZemljina (вишезначна одредница)atmosfera|атмосфера]], слој [[ваздух]]а који чини периферну облогу наше планете;
* [[хидросфера]], водени омотач Земље и
* [[литосфера]], спољашњи, површински, тврди покривач Земље.
Ред 18:
Функционисање биосфере огледа се у узајамној повезаности њених различитих екосистема на принципима кружења материје и једносмерном протицању енергије у глобалним размерама. Основне [[хемијски елемент|елемент]]е (C, О, H, N и др.) организми уграђују у [[органска једињења]] у свом телу. Органска материја пролази кроз [[ланац исхране|ланце исхране]] и на крају се разлаже и [[минерализација|минерализује]]. Тако се основни елементи враћају у спољашњу средину, одакле поново могу да се искористе. Овај пут основних елемената представља биогеохемијске циклусе материје на Земљи, који се могу утврдити за сваки елемент посебно.
 
'''Угљеник''' се налази у атмосфери у облику [[угљен-диоксид]]а и у хидросфери, растворен у води. У процесима [[фотосинтеза|фотосинтезе]] се као [[угљена киселина]] везује и гради органска једињења. Један део угљеника враћа се у атмосферу и воду у току [[дисање|дисања]] организама. Највећи део угљеника враћа се у спољашњу средину процесима труљења и [[ферментацијаФерментација (биохемија)|врења]], које врше [[гљиве]] и [[бактерија|бактерије]].
 
Знатна количина угљеника остаје дуже или краће време ван кружења. Понекад остаци угинулих организама, због посебних услова у којима се нађу (на дну [[океан]]а, дубоко под земљом, у условима ниских температура где су процеси распадања успорени) не могу бити потпуно разложени. Од таквих остатака настају: