Карбонари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Карбонари''' су представљали групе тајних револуционарних друштава, која су основана у [[
Карбонари на италијанском значи оне који праве дрвени угаљ.
==Организација==
Ред 9:
Почели су са отпором француским окупаторима, а посебно [[Жоашен Мира|Жоашену Мири]], Наполеоновом краљу Напуља. Када су ратови завршили постали су националистичка организација са израженом анти-аустријском тенденцијом. Суделовали су у организацији револуције у Италији [[1820]]-[[1821]] и [[1831]]. Револуција из 1820. започета је у Напуљу као побуна против краљ [[Фердинанд I од Две Сицилије|Фердинанда I од Две Сицилије]], који је био присиљен да начини уступке и да обећа уставну монархију. Тај успех је инспирисао карбонаре да се побуне и на северу Италије. Након побуне и акције карбонара 1821. [[краљевина Сардинија]] је постала [[уставна монархија]]. Ипак [[Света алијанса]] није могла да трпи такво стање да се шире револуционарни покрети у Европи и да мењају статус кво. Због тога је Света алијанса послала [[1821]]. војску, да се угуши револуција у Напуљу. Краљ Сардиније је исто тако тражио аустријску интервенцију. Пошто су се суочили са много већим непријатељем, карбонарска побуна је била угушена, а вође карбонара су побегле из земље.
Карбонари су [[1830]]. учествовали у [[Јулска револуција|Јулској револуцији у Француској]]. Због тога су се надали да је могућа успешна револуција и у Италији. У модени нису успели, али 1831. неколико градова у [[Паска држава|Паској држави]] је устало под вођством карбонара. Сакупљена је била добровољачка војска која је кренула на Рим. На захтев папе Гргура XVI интервенисала је аустријска војска и разбила је добровољаку војску. Након неуспеог устанка [[1831]]. владе италијанских држава су се окренуле против карбонара жестоко их прогањајући. Карбонари су готово престали и да постоје. Неки чланови карбонара су схватили да никад не могу да победе аустријску војску у отвореној бици, па су се зато придружили новом покрету Млада Италија, који је предводио [[Ђузепе Мацини]].
==Односи са црквом==
Ред 16:
==Чланови карбонара==
Силвио Пелико и Пјетро Марончели су били истакнути чланови карбонара. Обојицу су Аустријанци држали утамничене годинама. Након пуштања на слободу Пелико је написао књигу, у којој је детаљно описао карбонаре. други истакнути чланови карбонара су били:
*[[Ђузепе Мацини]]
*[[маркиз де Лафајет]]
*[[Наполеон III]]
*[[Бланки]], француски револуционар
==Карбонари у Португалу==
У
| |||