Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 193:
Победа Клинтона на изборима 1992. године је, пак, новог председника одмах довела у оштар сукоб с представницима конзервативне деснице која је ојачала 1980-их, а која је свој израз нашла у све већој поларизацији америчке јавности, односно стварању чврсте базе Републиканске странке у руралној унутрашњости САД. Либерална Америка је, пак, своје упориште нашла на Источној и Западној обали, створивши идеолошку поделу која траје и данас. Њој је допринос дала и развој нових медија - док су либерали почели доминирати традиционалним медијима као новине и телевизија, конзервативци су стекли доминацију над радијским [[ток шоу]]овима. И једнима и другима је доста помогао развој [[интернет]]а који је потпуно изменио америчку привреду, културу и политику.
Клинтонова спољна политика је била оријентисана на очување монопола САД као једине светске суперсиле, при чему су оружане снаге биле од мањег значаја. Тако од [[1993]]. траје кресање издатака за одбрану и смањење оружаних снага, чиме је америчка влада настојала уштедети средства за привредни и друштвени развој. Темељ америчке војне стратегије су кратки и једноставни, тзв. [[хуманитарни рат]]ови који су се водили под мотивом спашавања разних етничких група од глади и геноцида, а где је темељ деловања било [[
САД су своју доминацију настојале више економским путем, при чему је САД погодовало то што су њихови највећи економски конкуренти - [[Јапан]] и [[Немачка]] - од почетка 1990-их погођени економском кризом, што са САД није био случај. Темељ америчког економског успона било је агресивно промовисање [[глобализација|глобализације]] као решење свих економских проблема, односно настојање да се свим државама у свету наметну начело [[слободно тржиште|слободног тржишта]] што је тада погодовало америчкој привреди. 1990-их је снажан подстицај америчкој привреди дао и Интернет, односно стварање фирми које су користиле ту нову технологију за промоцију својих роба и услуга. Надмоћ америчке економије и њеног модела се најбоље видела за време [[азијска економска криза|азијске економске кризе]] 1998. године која је САД оставила нетакнуту. Клинтонов друштвено-економски модел је свој идеолошки подстицај добио доласком на власт [[Тони Блер|Тоније Блера]] у Великој Британији, који је тој идеологији дао назив ''[[Трећи пут]]''.
|