Википедија

Вилхелм Битрих — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 55:
Као награда за високе командирске способности, [[1. октобар|1. октобра]] [[1941]]. године Вилхелм Битрих је произведен у чин ''SS-Brigadenführer'' (еквивалент бригадни генерал) и генерал-мајор [[Вафен-СС|Вафен СС-а]]. У исто време постао је и командант [[8. СС коњичка дивизија Флоријан Гајер|8. СС коњичке дивизије „Флоријан Гајер“]]. Без обзира на ознаку дивизије (коњичка), она је у свом саставу имала сопствену артиљерију као и моторизоване и оклопне јединице. Средином децембра 1941. године ''SS-Brigadenführer'' Битрих је због ранијих заслуга пуковског команданта одликован [[Гвоздени крст|Витешким крстом]].
 
На [[Источни фронт у(Други Другомсветски светском ратурат)|Источном фронту]] [[8. СС коњичка дивизија Флоријан Гајер|8. СС коњичка дивизија „Флоријан Гајер“]] борила се на делу фронта Руса-Волоколамск. Такође је водила и тешку одбрамбену битку на делу Ржев-Боген. Током маја [[1942]]. године, дивизија се успешно бранила код Олениа и Нелидова. У пролеће [[1943]]. године Битрих постаје командант [[9. СС оклопна дивизија Хоенштауфен|9. СС оклопне дивизије „Хоенштауфен“]], која се у том тренутку налазила на територији [[Француска|Француске]]. Са њом је као ''SS-Gruppenführer'' (еквивалент генерал-мајор) учествовао у најтежим одбрамбеним биткама на Источном фронту, код Бучца, рејон Каменец-Подолск, код Злотника и код Трембовла. Услед огромних губитака, дивизија је послата на одмор и попуну у [[Француска|Француску]].
 
Високо цењен као тенковски генерал, јула [[1944]]. године ''SS-Gruppenführer'' Битрих добија команду над [[2. СС оклопни корпус|2. СС оклопним корпусом]] на Западном фронту. Заједно са различитим резервним јединицама, корпус је послат у напад на савезнички мостобран у [[Битка за Нормандију|Нормадији]], са задатком да заустави и одбаци савезнике натраг ка мору. Током јула и августа 1944. године, дивизије под Битриховом командом искључиво су се бориле у рејону [[Кан (Калвадос)|Каена]]. Када су се [[19. август]]а 1944. године [[Немачка|Немачке]] јединице нашле потпуно опкољене у [[Џеп код Фалеза|џепу код Фалеза]], Битрихов [[2. СС оклопни корпус]] добио је задатак да пробије обруч и држи што дуже слободан излаз из обруча. После краткотрајних борби са савезницима обруч је пробијен у ноћи између 19. и 20. августа, тако да су још неке јединице [[Вермахт]]а и [[Шуцштафел|СС-а]] успеле да се извуку из обруча и одступе ка [[Сена|Сени]]. За успехе у одбрани код Каена и пробоја обруча код [[Фалез (Калвадос)|Фалеза]], Битрих је добио храстово лишће за [[Гвоздени крст|Витешки крст]] а команданти његових дивизија [[Курт Мајер]] ([[12. СС оклопна дивизија Хитлерјугенд|12. СС оклопна дивизија „Хитлерјугенд“]]) и [[Ото Баум]] ([[17. СС панцергренадирска дивизија „Гоц фон Берлишинген“]]) добили су мачеве.
 
Услед великих губитака код Фалеза, преморени 2. СС оклопни корпус послат је на одмор и попуну у унутрашњост [[Холандија|Холандије]]. Непосредно по доласку и последње јединице корпуса у [[Холандија|Холандију]], корпус се неочекивано поново нашао у борби. У недељу [[17. септембар|17. септембра]] 1944. године, почела је савезничка ваздушно десантна [[Операција Маркет Гарден]]. Око 35.000 британских, пољских и америчких падобранаца спустило се у рејону [[Ајндховен]]а, [[Најмеген]]а и [[АрнхемАрнем|Арнхема]]а. Циљ операције био је да се заузму и осигурају мостови преко великих река у [[Холандија|Холандији]] до доласка [[Уједињено Краљевство|британске]] армије из северне [[Белгија|Белгије]].
 
Изненађена неочекиваним присуством [[Вафен-СС|СС]] војника на бојном пољу, британска [[1. ваздушно десантна дивизија]] је запала у тешку борбу око Архема. У жестоким борбама од [[21. септембар|21. септембра]] до [[26. септембар|26. септембра]] 1944. године, британска 1. ваздушно десантна дивизија је скоро читава уништена. Од целе дивизије спасило се свега 2163 војника (1130 погинулих и 6450 заробљених). Упркос тешким и беспоштедним борбама између Немаца и Британаца, треба поменути и витешки дух њихових војно-лекарских тимова који су сакупљали и збрињавали рањене војнике не гледајући чију униформу они носе.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вилхелм_Битрих”