Авињонско папство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 4:
'''Авињонско папство''' је период историје Католичке цркве од [[1305]]. до [[1378]], када је седиште папа било у [[Авињон]]у у Француској.
 
Француски краљ [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] је успео да наметне избор француског кардинала [[Папа Климент V|Клемента V]] за папу и пресели седиште папа у Авињон. Током тог периода папство и француски двор су сарађивали до [[1342]], а после је уследио јак утицај француског двора до [[1378]]. Папа се [[1378]]. поново преселио у [[Рим]], али тада је дошло до поделе и започео је период [[Западна шизма|Западне шизме]] ([[1378]]—1378—[[1417]]).
 
== Позадина ==
Ред 32:
Почетком XIV века папство је било на врхунцу моћи. Папа Бонифације VIII (1294—1303) залагао се за универзални суверенитет папа над целим хришћанством. Конфликт са француским краљем избија око питања да ли секуларни владари имају право да опорезују свештенство. Француски краљ [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] је увео повећани порез на свештенство. Папа Бонифације посебном булом (уредбом) [[1296]]. забрањује да било ко опорезује цркву сем папа. Само годину дана касније дозвољава француском краљу опорезивање, али само у случају изванредне ситуације.
 
После јубиларне године [[1300]]. у [[Рим]] је дошло много ходочасника, тако да је папска благајна била јако добро напуњена. Папа се осећао довољно снажан и преценио је своје могућности. Када је француски краљ [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] ухапсио једнога бискупа, долази до папиног одговора. Оптужио је краља и позвао га у Рим на одговорност. Осим тога је тврдио да је бог поставио папе изнад краљева. Та тврдња изазива жесток краљев одговор, који одговара да краљ није никоме вазал. Филип IV Лепи је сазвао скупштину [[1302]]. и оптужио је папу за [[содомија|содомију]], [[симонија|симонију]] и јерес и позвао га да дође да одговори на оптужбе. Папа је тада припремао екскомуникацију и намеравао је да смени све француско свештенство.
 
Септембра [[1303]]. [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] је послао Вилијама Ногарета, који је био жесток критичар папе, да предводи делегацију у Рим. Намера је била да се папа доведе, макар и силом пред француски савет, где би му било суђено по оптужбама, које је против њега изнео француски краљ. Француски и италијански војници су [[1303]]. напали и ухапсили папу у његовом родном граду. Три дана касније становништво је ослободило папу. Папа је тада имао 86 година и био је потресен тим догађајима и умире неколико седмица касније.
 
=== Сарадња ===
Ред 59:
Да би угушили побуну у [[Чезена|Чезени]] побили су око 2.500 до 3.500 људи. Тај масакр у Чезени је учврстио отпор против папства. Фиренца је ушла у отворен сукоб са папама. Тај сукоб се назива рат осам светаца, јер се односи на осам фирентинских већника, који су управљали сукобом. Цели град је био екскомунициран. Трговина је била озбиљно нарушена и обе стране су биле принуђене да нађу решење.
 
У одлуци да се врати у [[Рим]] на папу је велики утицај извршила [[Катарина Сјенска]], која је заговарала повратак у Рим.
Повратком папе у Рим [[1378]]. започело је ново раздобље немира и папа и у Риму и у Авињону. То се назива [[Западна шизма]], а завршила је тек [[1417]]. серијом концила укључујући концил у Констанци. Главни резултат је било успостављање црквених концила, који имају већу власт од папе. Ипак то није владало дуго након 1417.
 
== Преглед ==
Односи између папа и Француске јако су се мењали током XIV века. Век је почео отвореним сукобом Филипа IV Лепог и папе Бонифација VIII. После тога уследило је раздобље сарадње од [[1305]]. до [[1342]]. Од [[1342]]. до [[1378]]. папство је под јаким утицајем француског двора. То је умањило углед папства, а било је и један од разлога за [[Западна шизма|Западну шизму]] (1378—1417). Период западне шизме је био период где пола Европе подржава једног папу у Риму, а пола другог у Авињону. Борба за моћ ко ће бити папа, постаје бојиште за велике силе, па Енглеска подржава папу у Риму, а Француска папу у Авињону.
 
Период Авињонског папства називан је и „вавилонско ропство“ папа. Тако је тај период назвао [[Франческо Петрарка|Петрарка]], који је жалио за одсуством папа из Италије.