Камакура период — разлика између измена

'''Камакура период''' ([[1185]]—[[1333]]) је период историје [[Јапан]]а, који је карактерисан успоставом [[Камакура]] [[шогун|шогуната]] [[1192]]. године. [[Самурај]]и са [[шогун]]ом на челу долазе на власт, а цар обавља само церемонијалне функције. Први Камакура [[шогун]] је био [[Јоритомо Минамото]].

Камакура период завршава [[1333]]. са уништењем шогуната и кратком поновном успоставом царске власти под царом [[Го-Даиго]]м.

Тај период Јапана се описује као [[феудализам]]. Економија је била углавном везана за земљу. Постојала је концентрација војне технологије и моћи у рукама класе ратника [[самурај]]асамураја. Вазали су морали слушати своје господаре и добијали су феуде као награду. Самураји вазали су поседовали феуд и били су локална војна власт, а тиме су вршили и сву власт на локалном подручју.

Са јачањем [[самурај]]скесамурајске класе долази до усавршавања свих ратничких вештина. Јавља се "[[Бушидо]]", пут ратника, никад написани кодекс који је као усмено предање стриктно давао упуства [[самурај]]имасамурајима за све прилике у којима су се могли наћи. [[Бушидо]] је био директно инспирисан конфучијанском етиком, [[зен]]ом и [[шинтоизам|шинтоизмом]].

Две нове секте су се поготово уздигле: Јодо секта и [[Зен|Зен будизам]]. [[Зен|Зен будизам]] је одбијао било какав писани или духовни ауторитет.

Ипак [[самурај]]исамураји успевају да одбију напад надмоћнијег нападача у Хакати на северу [[Кјушу]]а. Следећег дана монголске бродове потапа нагли [[тајфун]].

[[Монголи|Монголски]] рат је исцрпио економију. Иако су победили у тој победи нису се могли компензовати ратним добицима. Није било земље довољно да се награде заслужни самураји у тим биткама. Дотад је био обичај да после битке победник награди своје истакнуте [[самурај]]есамураје земљом побеђенога. Порези су се морали повећати, тако да је само расло незадовољство. Појавиле су се читаве разбојничке банде [[ронин]]а (самураја без вође, тачније самураја отпадника). Хаос је растао и шогунат је назадовао.

На власт долази цар [[Го-Даиго]] (1318—1339), члан Јужног Двора. [[Го-Даиго]] жели да његов син буде цар после њега, па отворено проглашава свога сина наследником. Жели и да свргне шогунат. Шогунат протерује [[1331]]. Го-Даига, што изазива побуну лојалиста. Лојалисти потпомогнути разним побуњеницима побеђују Тођо регента [[1333]]. године.

Цар [[Го-Даиго]] жели да поврати царски ауторитет и конфуцијске законе од пре шогуната. Настао је период реформи зван и [[Кемо обнова]] ([[1333]]—1333—[[1336]]). Ојачава се позиција цара и дворских племића у односу на самураје.

Међутим део оних што су помогли цару да се шогунат сруши сада прелази на страну Северног Двора и настаје дуг период грађанског рата ([[1336]]—1336—[[1392]]). На почетку грађанског рата Го-Даига терају са двора и доводе цара из линије Северног Двора, а побуњеник [[Ашикага клан|Ашикага]] постаје шогун.