Историја Данске — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 24:
Помоћу флоте од 50 бродова из Енглеске Кнут Велики је [[1028]]. освојио [[Норвешка|Норвешку]]. Службено је крунисан на сабору у [[Трондхејм|Трондхајму]]. Његова титула је постала "'''Краљ целе Енглеске, Данске, Норвешке и дела Шведске'''". Норвешком је кратко владао.
 
После смрти [[Кнут Велики|Кнута Великог]] [[1035]]. [[Енглеска]] се ослободила данске власти и [[Данска]] је била неко време у нереду. Викинзи из Норвешке су нападали с времена на време. [[Свен II Дански]] је поново успоставио јачу краљевску власт. Успоставио је добре односе са надбискупом [[Бремен]]а, који је тада био надбискуп целе Скандинавије.
 
Током XII века [[Данска]] добија властиту надбискупију за целу Скандинавију. Нешто после тога [[Норвешка]] и [[Шведска]] формирају своје надбискупије ван данске контроле. Средином XII века Данском бесне грађански ратови. [[Валдемар Велики]] је стабилизовао краљевство и реорганизовао администрацију.
 
Створио је од Данске битну силу на [[Балтичко море|Балтику]]. Данска се такмичила са [[Ханза|Ханзеатским савезом]], грофовима Холштајна и [[Тевтонски ред|Тевтонским витезовима]] за трговину, територије и утицај на Балтику. [[Валдемар Велики]] је започињао разне ратове и крсташке ратове за територије, као нпр рат у Естонији.
 
Хиљаде цркви је саграђено у Данској. Привреда је напредовала, највише захваљујући трговини харингама.
Ред 35:
Дански краљеви су имали све више проблема у успостављању контроле у краљевству. Племство и црква су постајали све јача опозиција. Крајем XIII века племство је присилили краља да изда повељу, која се сматра првим данским уставом. И [[Ханза|Ханзи]] и грофовима Холштајна одговарала је ослабљена Данска, па грофови Холштајна успевају да добију велике делове Данске од краља у замену за новац. Територију [[Сканија|Сканије]] заузима [[Шведска]].
 
На власт је [[1340]]. дошао [[Валдемар IV Дански]], који је успевао да поново уједини Данску, окрећући једног грофа против другога. Непрекидан напредак и ширење Данске после [[1360]]. под Валдемаром IV Данским доводи га у сукоб са [[Ханза|Ханзом]]. Ханзи је нарочито сметало што је Данска заузела [[Готланд]] са врло важним трговачким градом [[Висби|Визбијем]]. [[Ханза]] се удружила са Шведском и напала Данску. Данци су заробили велику флоту од Ханзе и вратили су је Ханзи тек кад су добили огромни откуп. [[Ханза]] је имала среће, јер се племство на Јиланду поново [[1370]]. побунило против краља због високих пореза, који су били последица рата. [[Ханза]] и домаћа побуна су присилили краља [[Валдемар IV Дански|Валдемара IV Данског]] у избеглиштво. Ханза је неколико година контролирала све тврђаве између Сканије и Зеланда, тачније контролирала је мореузе на уласку у Балтик.
 
== Маргарета и Калмарска Унија ==
Ред 60:
Данска је била релативно јака држава тога доба. Европска политика водила се око сукоба протестаната и католика, тако да није чудо, да се Данска укључила у [[Тридесетогодишњи рат]] на протестантској страни. [[Протестантизам|Протестанти]] су позвали Данску да спаси протестанте, па је дански краљ [[Христијан IV Дански]] интервенирао у данској фази [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]]. Данска је била поражена, али касније се укључује Шведска са већим успехом.
 
Христијан IV Дански је владао од [[1588]]. до [[1648]]. и остао је упамћен по великим граћевинским радовима, које је предузео током своје власти. Многе највеће зграде Данске су саграђене у том периоду. После његове смрти Данска је ратовала са Шведском. Изузетно хладна зима заледила је мореуз [[Оресунд]], па је шведска војска могла прећи преко леда и директно напасти [[Копенхаген]]. Миром из [[1658]]. Данска предаје Шведској три најбогатије провинције: [[Сканија|Сканију]], [[Халанд]] и Блекинџ.
[[Датотека:Scandinavia_1658.gif|десно|250п|мини|Стање из 1658. Жуто:Данска-Норвешка је предала Шведској данску провинцију Сканију и норвешке провинције Трондхајм и Бахузиа. Црвено: Халанд је већ био предат Шведској на 30 година. Љубичасто:побуњене провинције које су се 1660. вратиле под Данску-Норвешку]]
 
Ред 79:
[[Датотека:Slaget på reden.jpg|мини|десно|350п|Битка код Копенхагена 1801.]]
 
Данска привреда је упропаштена Наполеонским ратовима. Британска флота је напала [[1801]]. [[Копенхаген]] и ту се одиграла [[битка код Копенхагена]]. То је навело Данску да постане савезник Француске. Током [[1807]]. британска флота је поново артиљеријски тукла [[Копенхаген]], изазвавши велике цивилне жртве. Заробили су данску флоту и одвукли је у Британију, што доводи до рата топовњачама.
 
[[Килски споразум|Споразумом у Килу]] [[1814]]. [[Норвешка]] више није у унији са Данском, него је додељена Шведској, као награда Шведској, јер је ратовала на победничкој страни. Норвежани су се побунили и прогласили независност и изабрали Христијана VIII Данског за краља. Уследио је рат са Швеђанима, па је краљ ио принуђен да абдицира, да би Норвешка задржала персоналну унију са Шведском.
Ред 94:
Данци су током XVIII и XIX века оба војводства [[Шлесвиг]] и [[Војводство Холштајн|Холштајн]] сматрали као део државе. Немачка већина у та два војводства није имала исто мишљење. Појавио се покрет у Шлесвигу и Холштајну за одвајање од Данске.
 
[[Први рат за Шлесвиг]] био је потакнут уставним променама [[1849]]. и завршио је без промена, највише захваљујући интервенцији Британије и великих сила. Данска се сукобљава са Пруском и Аустријом [[1864]]. и то је познато као [[Други шлезвички рат|Други рат за Шлесвиг]]. Данска је била присиљена да преда Пруској Шлесвиг-Холштајн и да постане неутрална земља.
 
Губитак Шлесвиг-Холштајна је постао јако трауматичан догађај за некада велику државу Данску. Најбогатије делове Данске су заузели Шведска и Немачка, па је Данска била принуђена да развија своја јако сиромашна подручја.