Нантски едикт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 2:
'''Нантски едикт''' је закон, који је у [[Нант]]у [[13. април]]а [[1598]]. потписао француски краљ [[Анри IV]]. Едиктом је дао француским [[хугеноти]]ма значајна верска права. Раздвојио је грађанско од верског јединства француске нације. Протестанти се по први пут не третирају као [[шизматици]] и [[јерес|јеретици]], него се отворио пут секуларизма и толеранције. Закон је увео слободу вере за појединце, али исто тако је амнестирао протестанте и вратио им грађанска права, укључујући и право да раде за државу и право да се директно жале краљу.
Циљ едикта је био да се разреши дуги расколнички [[Француски верски рат]] ([[1562]]
Едикт који је Анри потписао састојао се из четири основна текста, укључујући и оригинални текст од 92 члана, који је највише заснован на неуспешним мировним споразумима потписаним током претходних ратова. Едикт је садржавао и 56 посебних чланова у којима се говорило о протестантским правима и обавезама. Француска је по једном члану гарантовала да ће штитити од инквизиције своје протестанте, када се нађу ван Француске. [[Папа Клемент VIII]] је протестовао када је чуо за едикт рекавши да га то „разапиње на крст“. Последња два дела едикта састојала су се од краљевских обећања у вези војних и пасторалних питања. Та последња два краљевска обећања повукао је [[1619]]. краљ [[Луј XIII]].
Едикт је гарантовао протестантима педесет сигурних места, која су представљала војна утврђења попут [[Ла Рошел]]а, за које је краљ плаћао 180.000 екуа годишње. Осим тога протестантима се још додељује 150 тврђава за склањање, али те тврђаве сами
Едикт је искључиво решавао питања коегзистенције католика и протестаната. Није било помена о [[Јевреји]]ма или муслиманима. У ствари Французи су протерали муслимане [[1610]]. Оригинални едикт је потписан 30. априла и тај текст је нестао. У националном архиву у Паризу постоји само краћа верзија текста, који је модификовало свештенство и парламент Париза и та верзија је запечаћена [[1599]].
|