Италијански фронт (Први светски рат) — разлика између измена

[[Италија]] је била чланица савеза [[Централне силе|Централних сила]] заједно са Аустроугарском и Немачком. Није прогласила рат у августу 1914. под изговором да њени савезници нису директно нападнути. Италија је још од [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815]]. имала спор са Аустроугарском. Тада је неколико италијанских градова предано Аустроугарској. Почетком [[Први светски рат|Првога светскога рата]] Италију су обилазили савезнички дипломати и нудили су Италији уступке и територије ако уђе у рат на страни сила [[Антанта|Антанте]]. Италија је [[26. април]]а [[1915]]. потписала [[Лондонски уговор]] са Антантом, а [[23. мај]]а [[1915]]. прогласила је рат [[Аустроугарска|Аустроугарској]].

Током 1916. избиле су још 4 битке на [[Соча|Сочи]]. Шеста битка на Сочи започела је у августу [[1916]]. и била је много успешнија од претходних офанзива, зато што је аустроугарска војска била исцрпљена и ослабљена [[Брусиловљева офанзива|Брусиловљевом офанзивом]] на источном фронту, када је изгубила 1,5 милиона војника. Италијани у шестој бици на Сочи нису остварили нигде стратешки добитак, али освајање Горице је подигло морал италијанске војске. Уследиле су још три бике на Сочи (Седма, Осма и Девета битка на Сочи) од [[14. септембар|14. септембра]] [[1916]]. до [[4. новембар|4. новембра]] [[1916]]. У тим биткама се није ништа постигло, осим што су истрошиле снаге већ исцрпљених армија обе стране.

После Једанаесте битке на Сочи аустроугарска војска је очајнички требала појачања. На фронт су дошли Немци, јер су имали мање посла на источном фронту, где је у јулу [[1917]]. пропала [[Офанзива Керенског|офанзива од Керенскога]]. Немци су увели хутијерову тактику и припремали су нову офанзиву. Италијанска војска је била погођена падом морала. Војници су живели лоше и присиљавани су да иду из напада у напад, а војни добици би били минимални. Аустроугарска и немачка војска су [[24. октобар|24. октобра]] [[1917]]. започели [[Битка код Кобарида|битку код Кобарида]]. Битку су започели великом артиљеријском ватром, па је уследило напредовање војске помоћу [[Хутијерова тактика|Хутијерове тактике]], заобилазећи италијанске јаке тачке и нападајући из позадине. Крајем првога дана битке Италијани су се погукли 20 километара. Италија је изгубила велику територију.

После битке код Пијаве у којој је Италија победила није дошло до италијанске контраофанзиве, јер су имали јако велике губитке, па су сматрали да је опасно кренути у офанзиву. Генерал Армандо Дијаз је чекао да стигне још појачања са Западног фронта. У октобру је Италија сакупила довољно војника за офанзиву. Одлучили су да нападну Виторио Венето, који се налазио преко Пијаве. Аустријска војска се жестоко борила, али савезника је било много више. Италијани су се пробили кроз рупу у коју су упутили појачања и сломили су аустријску обрамбену линију. Око 300.000 аустријских војника се предало [[3. новембар|3. новембра]] [[1918]]. Аустрија је ослабљена битком код Виторија Венета [[4. новембар|4. новембра]] [[1918]]. потписала примирје.