Пол Сабатје — разлика између измена

| датум_рођења =[[5. новембар]] [[1854.]].

| датум_смрти = [[14. август]] [[1941.]].

'''Пол Сабатје''' ({{јез-фра|Paul Sabatier}}; [[Каркасон]], [[5. новембар]] [[1854.]]. — [[Тулуз]], [[14. август]] [[1941.]].) је био француски хемичар рођен у Каркасону. Добио је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]] [[1912]]. за рад на [[хидрогенизација|хидрогенизацији]] органских једињења у присуству малих честица метала као [[катализатор]]има.

Дипломирао је на Политехници у Тулузу [[1877]]. Годину дана је предавао на локалној школи, а затим 1878. постаје Бертелоов асистент на Колеж де Франс. Докторирао је [[1880.]]. Предавао је физику у [[Бордо]]у до 1882., а затим је наставио у Тулузу. У Тулузу почиње да предаје и хемију 1883. Професор хемије на универзитету у Тулузу постао је [[1884.]]. Декан факултета природних наука постао је 1905. Био је толико веран Тулузу да је одбијао многе атрактивне понуде, као што је била да наследи [[Анри Моасан]]а 1908. на [[Сорбона|Сорбони]].

Започео је са проучавањима феномена катализатора и уочио је аномалије и недостатке [[Мајкл Фарадеј|ФарадејФарадејеве]]еве физикалне теорије. Због тога је створио своју хемијску теорију о нестабилним међупроизводима. Стрпљивим радом открио је да се кориштењем метала као катализатора може постићи убрзање [[хидрогенизација|хидрогенизације]] одређених органских једињења. Тако је [[1897.]]. открио да се увођењем трагова [[никл]]а као катализатора постиже убрзање адиције водоника на молекуле угљеникових једињења. Његов рад постаје основа за индустрију [[маргарин]]а и за хидрогенизацију уља и за индустрију синтетизовања [[метанол]]а. Показао је селективност каталитичке реакције.

Написао је познату књигу „Катализа у органској хемији“ 1913. За свој рад на хидрогенизацији органских једињења у присуству малих честица метала као катализатора добио је [[1912.]]. Нобелову награду за хемију. Награду је делио са [[Виктор Грињар|Виктором Грињаром]].