Исак II Анђел — разлика између измена

'''Исак II Анђео ''' ({{јез-грч|Ισαάκιος Β’ Άγγελος}}), рођен септембра [[1156]], умро јануара [[1204]], био је [[списак византијских царева|византијски цар]] од [[1185]]. до [[1195]]. и поново од [[1203]]. до [[1204]]. Његов отац је син Теодоре Комнине, најмлађе ћерке цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]]. У време његове прве владавине власти Византија је изгубила контролу над северним [[Балканско полуострво|Балканом]] усред осамостаљења [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]] и [[Стефан Немања|Немањине]] [[Рашка|Рашке]], а другу владу почео је и завршио захваљујући подршци [[Четврти крсташки рат|крсташа]] и [[Млетачка република|Млечана]].

Током одсуства цара Андроника I из престонице [[11. септембар|11. септембра]] [[1185]], [[Стефан Хаџиохристофорит]] је покушао да ухапси Исака. Исак га је убио, а заштиту после тога је потражио у [[Аја Софија|цркви Аја Софија]]. Андроник је на известан начин био способан владар, али био је омражен од стране аристократије и од становништва, због чега се Исак обратио становништву и побуна се брзо раширила градом. Када се Андроник вратио у Цариград већ је био свргнут, а Исак проглашен новим царем. Андроник је покушао да побегне бродом, али је био заустављен, после чега га је Исак предао цариградској руљи, која га је убила [[12. септембар|12. септембра]] [[1185]].

Исак II Анђео је ојачао своју позицију династичким свадбама [[1185]]. и [[1186]]. Његова нећака Евдокија Анђео се удала за [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]. Исакова сестра Теодора удала се за италијанског маркиза Конрада Монтфератског. Исак се јануара [[1186]]. оженио Маргаретом Арпад (која је променила име у ''Марија''), ћерком угарскога краља [[Бела II|Беле II]]. [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] је била највећи и најмоћнији сусед Византије, а Маргарета је имала династичке везе са владарским породицама [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], [[Свето римско царство|Светог римског царства]], Италије, Провансе те са ранијим византијским династијама.

Исак је започео своју владавину одлучном победом над норманским краљем Сицилије [[Вилијам II од Сицилије|Вилијамом II од Сицилије]]. [[Нормани]] су били извршили инвазију Балкана при крају Андроникове власти, а поразио их је Исак на обали [[Струма|Струме]] [[7. септембар|7. септембра]] [[1185]].

Повећао је порезе да би платио повећане издатке за војску и да би финансирао свадбу. Повећање пореза довело је до влашко-бугарске побуне [[1185]]. Тада је као резултат побуне успостављено [[Друго бугарско царство]] под династијом [[Асен]]. Цар је [[1187]]. послао победника над Норманима [[Алексије Врана|Алексија Вранаса]] да сломи побуну. Међутим Вранас се окренуо против цара и покушао је да заузме [[Византијски Цариград|Цариград]]. Победио га је Исаков шурак [[Конрад Монтфератски]].

Из затвора је ослобођен Исак II Анђео и његова жена. Враћен је на престо и потврдио је крсташима уговор, који је са њима склопио његов син да ће им исплатити 200.000 сребрених марака. Пошто је био ослабљен дугим заточеништвом његов син Алексије IV Анђео је владао као ефективни цар. Алексије IV је повећао порезе, увео нове, испразнио благајну, али је једва сакупио половину обећане своте. Алексије је у пратњи крсташа кренуо да сакупља средства по унутрашњости. У то време због великих пореза и подметнутих пожара ојачало је антикрсташко расположење. Када се у новембру [[1203]]. вратио без новца крсташи су најавили насилно одузимање града односно рат.