Исак II Анђел — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 22:
| деца =
}}
'''Исак II Анђео ''' ({{јез-грч|Ισαάκιος Β’ Άγγελος}}), рођен септембра [[1156]], умро јануара [[1204]], био је [[списак византијских царева|византијски цар]] од [[1185]]. до [[1195]]. и поново од [[1203]]. до
== Побуна ==
Ред 28:
Исаков отац Андроник Анђео био је син Теодоре Комнине, ћерке Алексија Комнина. На тај начин породица Анђела је припадала проширеној породици [[Династија Комнина|Комнина]]. За време кратке власти [[Андроник I Комнин|Андроника I Комнина]] ([[1183]] — [[1185]]), Исак је заједно са оцем и браћом учествовао у побуни у [[Никеја|Никеји]] и [[Пруса|Пруси]]. Необично је било да га цар није казнио због нелојалности, па је Исак остао у [[Византијски Цариград|Цариграду]].
Током одсуства цара Андроника I из престонице [[11. септембар|11. септембра]]
== Први период власти ==
Исак II Анђео је ојачао своју позицију династичким свадбама [[1185]]. и [[1186]]. Његова нећака Евдокија Анђео се удала за [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]. Исакова сестра Теодора удала се за италијанског маркиза Конрада Монтфератског. Исак се јануара
Исак је започео своју владавину одлучном победом над норманским краљем Сицилије [[Вилијам II од Сицилије|Вилијамом II од Сицилије]]. [[Нормани]] су били извршили инвазију Балкана при крају Андроникове власти, а поразио их је Исак на обали [[Струма|Струме]] [[7. септембар|7. септембра]]
На [[Кипар|Кипру]] је дошло до побуне коју је предводио племић [[Исак Комнин Кипарски|Исак Комнин]], али због норманске инвазије на Балканско полуострво цар није био у стању да ту побуну сузбије.
Повећао је порезе да би платио повећане издатке за војску и да би финансирао свадбу. Повећање пореза довело је до влашко-бугарске побуне
Цар Светог римског царства [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] је [[1189]]. тражио и добио дозволу да му војска прође кроз Византију до [[Света земља|Свете земље]] у време [[Трећи крсташки рат|Трећег крсташког рата]].
Ред 48:
У јулу [[1203]]. [[пад Цариграда (1204)|крсташи су заузели Цариград]], а Алексије III Анђео је побегао испред њих и однео је са собом државно благо.
Из затвора је ослобођен Исак II Анђео и његова жена. Враћен је на престо и потврдио је крсташима уговор, који је са њима склопио његов син да ће им исплатити 200.000 сребрених марака. Пошто је био ослабљен дугим заточеништвом његов син Алексије IV Анђео је владао као ефективни цар. Алексије IV је повећао порезе, увео нове, испразнио благајну, али је једва сакупио половину обећане своте. Алексије је у пратњи крсташа кренуо да сакупља средства по унутрашњости. У то време због великих пореза и подметнутих пожара ојачало је антикрсташко расположење. Када се у новембру
Избио је сукоб и Византинци су покушали да спале крсташку флоту. Један од вођа одбране Цариграда Алексије Дука Мурзулф искористио је незадовољство народа царевима, па је затворио Алексија IV и дочепао се трона као [[Алексије V Дука Мурзуфл|Алексије V Дука]]. Алексије IV Анђео је био задављен [[28. јануар|28.]] или [[29. јануар]]а [[1204]], а шокирани Исак умире неколико дана након тога.
|