Пјаченца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 8:
Град су најпре настањивали [[Келти]] и [[Лигурци]]. [[Етрурци]] су се бавили овчарством. Пјаченца је основана [[218. п. н. е.]] као једна од првих војних колонија античкога Рима. Пре се звала (-{Placentia}- ). У Пјаченцу и оближњу Кремону послано је 6.000 колониста. [[Ханибал]] је победио у [[Битка код Требије|бици код Требије]] 218. п. н. е. у том подручју, али Пјаченца није била освојена. Територија града је била исушена и основана је лука на реци [[По (река)|По]], па је град напредовао као центар производње житарица и вуне. Иако је био пљачакан и разаран неколико пута град се увек опорављао, а у 6. веку [[Прокопије из Цезареје]] га назива прицезом свих градова на Виа Емилији. У раздобљу касне антике шири се [[хришћанство]]. Садашњи светац заштитник града свети Антонин је био бивши римски легионар, који је прешао на хришћанство, а убијен је за време цара [[Диоклецијан]]а.
Пјаченца је опљачкана током [[Готски рат|Готскога рата]] ([[535]]—[[552]].). Након кратког периода власти [[Византијско царство|Византије]] освојили су је [[Лангобарди]]. У граду је било седиште војводе. Након [[Франци|франачких]] освајања у 9. веку град се почиње опорављати, посебно због тога што се налазио на важном друму Виа Францигеана, који је повезивао Свето римско царство и Рим. Значај града расте после [[1000]]., а власт све више прелази у руке нове градске предузетничке класе. Сабор у Пјаченци је [[1095]]. прогласио [[Први крсташки рат]]. Од [[1126]]. Пјаченца је била слободан град и значајан члан [[Ломбардски савез|Ломбардске лиге]]. Суделује у рату против цара [[Фридрих I Барбароса|Фридриха Барбаросе]] и у [[битка код Лењана|бици код Лењана]] [[1176]]. Борила се и са околним градовима [[Кремона|Кремоном]], [[Павија|Павијом]] и [[Парма|Пармом]] и ширила је своје поседе. Пјаченца је од грофова Маласпина и бискупа Бобија преузела контролу трговачких путева према [[Ђенова|Ђенови]]. Иако је водила неуспешан рат против [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] Пјаченца је у 13. веку успела да заузме нека упоришта на ломбардијској обали реке По. Пољопривреда и трговина су цветале, па је Пјаченца постала један од најбогатијих градова Европе. Као и у већини средњовековних италијанских градова од друге половине 13. века у Пјаченци су честе унутрашње борбе, тако да су се смењивали владари. Милански [[Лукино Висконти|
== Становништво ==
|