Франци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 2:
'''Франци''' су [[Германи|германски]] народ, који се састојао од неколико германских племена. Франци су прво германско племе које се стално настањује на подручју [[Римско царство|Римског царства]]. Дошли су на подручје Римског царства из садашње средишње Немачке и јужне Холандије и населили су северну Галију, где су прихваћени од Римљана као [[федерати]].
 
Ту успостављају државу [[Франачка|Франачку]], која покрива већину данашње Француске, Белгије и Холандије и западних подручја Немачке. Тиме су Франци створили историјско језгро и модерне Француске, Немачке, Холандије и Белгије. Прелаз франачког краља [[Хлодовех|Хлодовеха]]а на [[Први васељенски сабор|никејско]], а не [[Аријанство|аријанско]], хришћанство при крају [[5. век]]а представља један од кључних догађаја у историји Европе.
 
[[Франачка]] је под [[Меровинзи]]ма била изложена цепању и династичким борбама, јер су Франци делили и краљевство на све синове, као што су иначе делили приватно власништво. То је било једно краљевство са доста подкраљевстава.
Ред 34:
=== Меровинзи ===
{{Посебан чланак|Меровинзи}}
Име им је од [[Меровех]]а који је владао [[Салијски Франци|Салијским Францима]] од [[447]]. до [[457]]. године. Династију Меровинга је утемељио [[Хлодовех]] који је ујединио Франке а потом остварио значајне победе над [[Визиготи]]ма, [[Саси|СаксонциСаксонцима]]ма и [[Алемани]]ма. Владали су свим Францима од [[481]]. до [[751]]. године. Последњи меровиншки краљ је [[Хилдерих III]]. Звали су их и дугокоси краљеви јер су носили дуге косе због веровања наслеђеног из Хлодовеховог времена о дужини косе као знаку нарочите милости хришћанског Бога. Када би владар био свргнут обично би га на силу шишали.
 
=== Каролинзи ===
Ред 43:
=== Карло Велики ===
{{Посебан чланак|Карло Велики}}
После смрти Пипина Малог [[768]]. два његова сина Карло и [[Карломан I|Карломан]] су поделили Франачку. Међу њима је било неслагања, али Карломан је умро [[771]]., тако да цело краљевство остаје у рукама Карла Великог. [[Карло Велики]] успоставља баланс власти између папа и царева.
Од [[772]]. па надаље Карло Велики је освајао [[Саксонија|Саксонију]], која постаје део Франачке. Од средине 8. века бројни франачки мисионари су покрштавали по Саксонији долазећи у сукоб са [[Саси|СаксонциСаксонцима]]ма.
 
У Саксонији је Карло Велики изводио војне операције и кад би Саксонци тражили преговоре од њих је захтевано да се покрсте, тј. да приме хришћанство. Саксонски вођа побуне [[Видукинд]] прихвата [[785]]. да се покрсти. Још је било вођа које су наставиле и након тога да се боре. После Карлове победе над Саксонцима [[787]]. хиљаде Саксонских пагана је побијено. После још неколико побуна Саксонци су коначно поражени [[804]]. Тако се Франачка раширила до реке Лабе. Да би лакше покрштавао Саксонце Карло Велики оснива неколико бискупија: Бремен, Минстер, Падерборн и Оснабрик.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Франци