Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 22:
Аустријанцима је поново стигло појачање, а Наполеонова војска је била ослабљена болестима, а линије снабдевања су биле угрожене побунама. Та побуна је била угушена, али француска позиција је била ослабљена. Нови аустријски командант [[Јозеф Алвинци]] је извршио још један покушај ослобађања Мантове. Бонапарте је потиснуо Алвинција, али због пораза једног његовога потчињенога угрожена му је била контраофанзива, па се Наполеон повукао. После тога уследила је чувена тродневна [[битка код Арколе]], у којој је Наполеон остварио значајну и изненађујућу победу против савезника. И Аустријанци и Французи су добили појачања, па су Аустријанци у јануару [[1797]]. кренули у офанзиву. Наполеон је [[битка код Риволија|код Риволија]] поново остварио победу у којој су Аустријанци изгубили 14.000 војника. Убрзо после тога [[Мантова]] се предала Французима и тиме је окончано аустријско присуство у Италији.
 
После аустријског пораза потписан је [[17. октобар|17. октобра]] 1797. [[Кампоформијски мир]] између [[Наполеон I Бонапарта|НаполеонНаполеона]]а као представника [[Француска|Француске]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Пошто је Наполеон победио све противнике и успешно окончао свој поход у Италији распала се [[прва коалиција]], а мировни споразум је одредио расподелу територија на крају рата. Територија [[Млетачка република|Млетачке републике]] је подељена, а [[Белгија]] је припала Француској. Осим тога Наполеон је створио [[Цисалпинска република|Цисалпинску Републику]] и Лигуријску републику, које је признала и Аустрија тим споразумом. Млетачке републике је престала постојати.
 
== Друга коалиција (1799—1800) ==
[[Датотека:Suworow-denkmal.jpg|мини|десно|200п|Споменик Суворову на швајцарским Алпама]]
Друга фаза рата у Италији започела је [[1799]]. као део [[РатДруга друге коалицијекоалиција|Рата друге коалиције]]. [[Русија]] је учествовала у том походу. Руси нису стигли на самом почетку конфликта. Око 60.000 француских војника под командом Шереа суочавало се са приближно сличним бројем савезника. Додатних 50.000 руских војника је стигло нешто касније. Французи су имали проблема у Напуљској краљевини, тако да је пола војске ту било ангажовано. Французи су први превентивно напали. Аустријски командант Крај је победио Французе у бици код Вероне и Мањана крајем марта и почетком априла 1799. Шере се повукао и оставио је 8.000 војника у неколико тврђава. Аустријски командант Мелас је био спор у гањању Француза, који су се повлачили. Бриљантни руски фелдмаршал [[Александар Суворов]] је постао главни савезнички командант. Француског команданта Шерера је заменио генерал [[Жан Моро]]. Французи су били поражени у [[битка код Касана|бици код Касана]] [[26. април]]а 1799. После тога су се повукли из [[Ломбардија|Ломбардије]]. Део француске армије из Напуљске краљевине је кренуо у помоћ. Није успео почетни савезнички напад дуж реке По [[11. мај]]а 1799.
 
Преостало је само 12.000 француских војника у војсци генерала Мороа. Покушали су са контранападом, али руски генерал [[Петар Багратион|Пјотр Багратион]] је успешно одбио напад. [[Александар Суворов|Суворов]] је заузео [[Торино]] и прогласио је враћање Пијемонта ранијем краљу.