Вијетмин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis
Ред 18:
<blockquote>Општи став је био да да су избори одржани, Хо Ши Мин би био изабран за премијера. На несрећу, ситуација је била погоршана готово потпуним недостатком вођства од стране вијетнамског шефа државе, Бао Ђаија, који је, иако номинално шеф те државе, више волео да проводи већи део свог времена у европским бањама него у својој земљи водећи своје армије против комунистичких.{{sfn|Eisenhower|1963|pp=337-38}}</blockquote>
 
Јужни Вијетнам и његов главни покровитељ, Сједињене Државе, нису били потписници споразума из 1954, али су пристали да поштују његове одредбе. Међутим, Јужни Вијетнам, уз подршку Сједињених Држава је одбио да одржи ујединитељске изборе, тврдећи да се Хо Ши Мину не може веровати због његове везе са комунизмом. Ово је Вијетмину дало повод да уједини земљу силом. Међутим, Вијетмин није био у позицији да ово уради, услед спровођења партијске чистке „нелојалних“ комуниста, као и дисруптивни програм земљишних реформи током две године од Женевског споразума. Лоше обучени кадрови су послати у села где су оптужили хиљаде лојалних чланова партије да су контрареволуционари. Вијетмин је услед овога толико изгубио популарност као партија и револуционарни покрет да није био у прилици да води ефикасну владу на Северу нити герилски поход на Југу. Изгубивши репутацију, Вијетмин је постепено бледео као револуционарни покрет и партија. 1960. га је заменио Национални ослободилачки фронт, познатији као [[Вијет конгВијетконг]], успостављен од стране јужновијетнамских комуниста у циљу вођења герилског рата.
 
== Напомена ==