Млетачко-турски рат (1714—1718) — разлика између измена

Током првих месеци 1715. године, велики везир [[Силахдар Дамат Али Паша]] са војском од 70 .000 војника до јуна стиже до логора [[Теба (град у Грчкој)|Тебе]]. Истовремено, турска морнарица са 80 ратних бродова осваја последње млетачке територије у [[Егејско море|Егејском мору]], [[Тинос]] и [[Аигина|Аигину]]. Млеци скоро да нису ни имали копнене снаге па нису успевали да пружају отпор Турцима на копну. 25. јуна Турцима се предао [[Акрокоринт]] уз гаранције да војници могу безбедно изаћи из града. Међутим, [[јаничари]] жељни борбе упадају у утврђење и масакрирају Млечане. Велики број војника тада је убијен или одведен у ропство. Спасило се само 180 млетачких војника који су побегли на [[Крф]]. Ови догађаји послужили су касније као инспирација [[Лорд Бајрон|Лорду Бајрону]] за песму „Опсада Коринта“. 20. јула Турци освајају и [[Нафплио]], центар млетачких снага у Мореји. Не добијајући помоћ, млетачка војска капитулира, а цео [[Пелопонез]] поново је освојен у наредних 100 дана.

У лето 1715. године босански паша креће, са војском од 40 .000 људи у освајање млетачких поседа у [[Далмација|Далмацији]]. Турски војници поражени су код [[Сињ]]а. Османски напад на Далмацију наводи Аустрију да ђе у рат.