[[Слика:Arar_srb.jpg|мини|десно|300п|Представници [[Србија|Србије]] на Арарату ([[август]] [[2006]].)]]
Успон на Арарат се најчешће изводи са [[Југ|јужне]] стране из [[Догубајазит]]а. Макадамски пут води до 2200[[m]] одакле се пут наставља пешице. [[Курди]] номади који живе на обронцима планине, обављају пренос ствари, па чак и људи на [[коњ]]има и [[мазга]]ма до висине од 4200[[m]]4200m. Први базни логор смештен је на 3200[[m]]3200m и у њему постоји техничка вода, а од домородаца је могуће купити [[Вода|воду]] за пиће. Пут до њега је благ и широк, док се одатле нагиб терена нагло повећава, а промену нагиба прати и нестанак [[Вегетација|вегетације]]. На висини од око 3800[[m]]3800m се налази [[Зима|зимски]] базни логор. Највиша тачка до које коњи и мазге износе опрему је мали плато на око 4200[[m]]4200m на ком се током летњих месеци налази други [[базни логор]] из кога се креће на успон. Поред логора се налази урвина која је остала отапањем ледника у којој се са времена на време руше стене уз страховиту буку. У логору постоји вода за пиће тзв. ''снежница''(вода настала топљењем снега). Из овог базног логора се најчешће креће на завршни успон, иако постоји још један базни логор на већој висини за случај нужде, а успон по камењару траје све до 4900[[m]]4900m на колико се налази граница вечитог [[снег]]а.
