Методије Солунски — разлика између измена

|опис_слике=Статуа светог Методија на Стубу светог тројства у [[ОломукОломоуц|Оломуку]]у|

| поштује_се_у=[[Православље|православљу]] и [[Католичанствокатолицизам|католичанству]]

:''За чланак о цариградском патријарху, погледајте чланак [[Методије I Цариградски|Методије Цариградски]]''.

'''Свети Методије''' ({{јез-гр|Μεθόδιος}}, [[старословенски језик|старословенски]]: -{Мефодии}-, [[826]] — [[6. април]], [[885]]) је био [[Византијско царство|византијски]] монах и мисионар који је са својим братом [[Константин ФилозофЋирило Солунски|Константином]] донео [[писменост]] и [[Покрштавање Словена|хришћанство Словенима]] и био први [[Словени|словенски]] [[архиепископ]]. Пратио је свог брата на његовој мисији међу [[Хазари]]ма, током које су на [[Крим]]у код [[Херсон]]а нашли мошти [[Папа|папе]] [[Папа Климент I|Климента -{I}-]] ([[88]]/[[92]]—[[98]]/[[101]]), као и [[јеванђеље]] и [[средњовековни псалтир|псалтир]] писане ''руским словима на готском језику''<ref>[[Светозар Николић]], ''„Старословенски језик I“'', Требник, [[Београд]], [[2002]].</ref>. Током своје мисије међу Словенима у [[Великоморавска кнежевина|Великоморавској кнежевини]] [[кнез]]а [[Растислав (кнез)|Растислава]] ([[842]]—[[870]]), браћа су се нашла на удару [[Германи|германског]] свештенства које је на том простору ширило хришћанство на [[Латински језик|латинском језику]], због чега су око [[867]]. године били приморани да оду у [[Рим]] и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у [[Панонска кнежевина|Панонској кнежевини]] кнеза [[Коцељ (кнез)|Коцеља]] ([[861]]—[[872]]), започевши своју мисију и на тим простору.

Током боравка у Риму, папа [[Хадријан II|Хадријан -{II}-]] (867—872) им је дао дозволу да наставе богослужење на [[Старословенски језик|старословенском језику]] и сам одржао службу на њему у [[Катедрала светог Петра у Риму|катедрали светог Петра]]. Константин се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравскопанонског архиепископа. Он се 870. године вратио у [[Панонија|Панонију]] и наставио своје деловање, али му је услед промене на престолу Великоморавској кнежевини којом је завладао [[Сватоплук I|Сватоплук -{I}-]] (870—[[894]]) практично није било омогућен наставак мисије на том простору, пошто је Сватоплук збацио Растислава уз помоћ [[Лудвиг II Немачки|Лудвига Немачког]] ([[843]]—[[876]]) и германског свештенства. Када се и поред таквог стања Методије вратио у [[Моравска|Моравску]], германске црквене вође су га на једном [[сабор]]у оптужиле за [[јерес]] и држале затвореног у [[Регензбург]]у од 870. до [[873]]. године када је пуштен на инсистирање папе [[Јован VIII (папа)|Јована -{VIII}-]] (872—[[882]]). Он после тога напушта Моравску и одлази у Панонију, да би се после тога поново упутио у Рим да оправда своје деловање, што му је и успело и папа [[880]]. године поново одобрава словенско богослужење. Две године касније одлази у [[Цариград]], после чега се враћа у своју архиепископију у којој умире 885. године, највероватније [[6. април|06.04.]] После његове смрти германско свештенство уз Сватоплукову помоћ и подршку папе [[Стефан V|Стефана -{V}-]] (885—[[891]]) уништава словенско богослужење заробљавањем, мучењем и протеривањем његових и Ћирилових ученика, али један део њих спас налази на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и ту настављају њихов рад. Најистакнутији међу њима били су [[Климент Охридски|Климент]] и [[Свети Наум Охридски|Наум]], као и [[Горазд]] кога је Методије одредио за свог наследника, али су га германски свештеници убили. Заједно са братом је [[1980]]. године проглашен [[Светац|свецем]] заштитником [[Европа|Европе]], а по њему је назван, око 1.180-{[[m]]}- [[апсолутна висина|нмв]]. висок [[Врх светог Методија|планински врх]] на [[Ливингстон (острво)|острву Ливингстон]], које се налази у [[архипелаг]]у [[Јужна Шетландска острва|Јужних Шетландских острва]] на [[Антарктик]]у. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, а празнује се [[14. фебруар]]а.

* [[Ћирило Солунски|Свети Ћирило]]

* [[Моравскопанонска мисија|Моравско-панонска мисија]]