Википедија

Црква Христа Спаситеља у Пољу — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Chora_Church_Constantinople_2007_panorama_002.jpg|мини|десно|450п|Некадашња црква Христа Спаситеља у Пољу]]
'''Црква Христа Спаситеља у Пољу''' или кратко '''Хора''' (данас '''музеј Хора''' или '''Карије''') смештена је у [[северозапад]]ном делу [[Стари Цариград|старог Цариграда]] и представља један од најлепших примера [[Препород Палеолога|препорода Палеолога]]. Пола [[век]]а након [[Пад Цариграда (1453)|пада Цариграда]] [[1453]]. године претворена је у [[Џамија|џамију]], да би након роконструкције и конзерваторских радова започетих [[1948]]. године претворена у [[музеј]]. Њене [[Фреска|фреске]] и [[Мозаик|мозаици]] спадају у врхунац византијске уметности и она представља најпосећенију [[Туризам|туристичку]] атракцију из [[Византијско царство|византијског периода]] у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у, уз [[Аја Софија|Аја Софију]] и [[Цистерна Базилика|цистерну Базилику]].
 
== Назив ==
Ред 6:
Чест назив цркве је једноставно ''Хора'' што је означавало да је црква у пољу односно ван градских зидина. Порекло имена је везано за доба њене изградње почетком [[5. век|-{V}- века]] када се она налазила ван [[Цариградски бедеми|градских бедема]] тзв. [[Константинов бедем|Константиновог бедема]] тј. ''у пољу''. Иако се изградњом [[Двоструки бедеми Теодосија II|Теодосијевог бедема]] црква нашла унутар града, задржала је стари назив.
 
Поред тог назива, у употреби је и термин ''Карије'' који представља [[османско царство|отомански]] назив џамије у коју је црква претворена почетком [[16. век|-{XVI}- века]]а.
 
== Прошлост цркве ==
Ред 12:
Црква је подигнута почетком [[5. век|-{V}- века]] у пољима [[северозапад]]но од тадашњег града, оивиченог Константиновим бедемом. Непосредно после њеног подизања, за владавине [[Теодосије II|Теодосија -{II}-]] ([[408]]—[[450]]) је област [[тврђава|утврђеног]] града проширена подизањем новог бедема, тако да се црква нашла у граду, али је и поред тога задржала свој [[Колоквијалан|колоквијални]] назив ''у Пољу'' односно ''Хора''.
 
Црква је обновљена и прерађена у облик тзв. [[Уписани крст|уписаног крста]] у периоду између [[1077]]. и [[1081]]. године по налогу [[Марија Дука|Марије Дуке]], [[Ташта|таште]] [[Алексије I Комнин|Алексија (-{I}-) Комнина]] (1081—[[1118]]1081—1118). Већ почетком наредног [[век]]а је дошло до урушавања дела цркве, највероватније услед земљотреса, тако да ју је инзова обновио Алексијев трећи син [[Исак Комнин (севастократор)|Исак]].
[[Датотека:Istanbul_-_S._Salvatore_in_Chora_-_Esonartece_-_Foto_G._Dall%27Orto_26-5-2006.jpg|мини|десно|280п|Мозаик Христа Спаситеља]]
Свој данашњи облик црква је добила почетком [[14. век|-{XIV}- века]]а, када ју је обновио у потпуности византијски државник [[Теодор Метохит]]. По његовом налогу је у периоду од [[1315]]. до [[1321]]. године сведено украшавање унутрашњости цркве мозаицима који представљају најлепши пример [[препород]]а [[Палеолози|Палеолога]]. Услед последица [[Грађански рат двојице Андроника|грађанског рата двојице Андроника]], Теодор је протеран у [[егзил]] [[1328]]. године по налогу [[Андроник III Палеолог|Андроника -{III}-]] (1328—[[1341]]1328—1341), али му је две године касније дозвољен повратак и он је последње године свога живота провео као [[монаштво|монах]] у својој задужбини ''Хори''.
 
Током [[Пад Цариграда (1453)|опсаде Цариграда]] [[1453]]. године у цркву је пренесена [[икона]] која се сматрала чудотворном и заштитницом града у циљу добијања [[Бог|божанске]] помоћи у одбрани од [[неверник]]а, као што се [[Опсада Цариграда (1422)|то десило 1422. године]]. Међутим и поред тога, [[Османлије]] су заузеле град [[29. мај|29.05.]] али је Хора задржала своју улогу. Око пола века након тога, црква је по налогу [[Атик Али паша|Атик Али паше]], који је био [[велики везир]] [[султан]]а [[Бајазит II|Бајазита -{II}-]] ([[1481]]—[[1512]]) претворена у џамију названу ''Карије''. Да би се њена унутрашњост прилагодила потребама [[ислам]]а, мозаици и фреске су прекривене слојем [[малтер]]а. Зграда је временом оронула и приликом истраживања њене унутрашњости [[1948]]. године [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[византолози]] су испод слоја малтера открили византијске иконе и мозаике, после чега се приступило детаљној обнови грађевине и откривању првобитног слоја. Радови су трајали читаву [[десетлеће|деценију]] и она је [[1958]]. године је отворена за јавност као музеј који се званично зове ''Карије'' по називу џамије, иако је и даље устаљенији назив ''Хора''.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Христа_Спаситеља_у_Пољу”