Битка код Мантинеје (362. п. н. е.) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 11:
|територија =
|резултат =Тебанска победа
|страна1 =[[Теба (град у Грчкој)|Теба]]<br />[[Аркадски савез]]
|страна2 =[[Античка Спарта|
|заповедник1 =[[Епаминонда]]
|заповедник2 =[[Агесилај II]]
Ред 23:
== Увод ==
[[Битка код Леуктре]] [[371. п. н. е.]] означила је крај спартанске хегемоније у Грчкој и почетак периода тебанске хегемоније. Епаминонда је био главни тебански војсковођа, који је низом похода на Пелопонезу обезбедио тебанску хегемонију. На Пелопонезу Теба је помагала све државе, које су биле против тада ослабљене Спарте. Епаминонда је тако ослободио Месенију, која је вековима била под спартанском управом. Спарта је остала без месенијских хелота, чији рад је омогућавао Спарти да има сталну војску. Епаминонда је помогао стварање Аркадијског савеза на Пелопонезу, у подручју где је Спарта увек доминирала. Основан је нови град Мегалопољ, а Аркадија се удружила против Спарте. Циљ Тебе је био да се Спарта обузда на Пелопонезу, тако да је Теба могла да неометено намеће контролу у осталим делоивима Грчке. Спарта је успела да оствари савез са Елидом, која је била традиционални непријатељ Аркадије.
Када су Аркађани заузели панхеленско светилиште у Олимпији у Елиди навукли су на себе бес многих Грка, па је тада Мантинеја иступила из Аркадијског савеза. Спарта, Елида и Мантинеја су се удружили против [[Аркадијски савез|Аркадијског савеза]]. Атина је била једно време тебански савезник, али почела је да подржава Спарту, да би сузбила јачање тебанске хегемоније. Атина је као разлог ступању у савез са Спартом навела и тебански захтев са краја Пелопонеског рата да се Атина уништи, а становништво пороби. Атина је своју војску послала морским путем, да би избегла тебанску војску на копну. Епаминонда је тада повео тебанску војску на Пелопонез да би успоставио ред и поново успоставио надмоћ Аркадије и Тебе на Пелопонезу.
Ред 38:
== Битка ==
Две војске сусреле су се [[362. п. н. е.]] код Мантинеје. Спартански краљ Агесилај II предводио је војску Спарте, Атине, Елиде и Мантинеје. Епаминонда је заповедао војскама Тебе, [[Беотијски савез|Беотијског савеза]] и Аркадијског савеза. Епаминонда је војску поставио у бојни поредак и онда је кренуо паралелно са линијом Мантинејана, тако да је изгледало као да одлази са бојног поља и да се тога дана не мисли борити. Након некога времена спустили су и оружје, па је изгледало као да се спремају за логоровање. Цела колона је пролазила са десна на лево испред мантинејске војске. Епаминонда је био на челу колоне и већ се налазио на левом крилу. Са деснога крила пребацио је и део снага иза бојне линије. Поново је на тај начин створио много јаче лево крило. На оба крила распоредио је јаку коњицу и лаку пешадију.
Након тога дао је наређење за напад изненадивши непријатеље, који су већ мислили да он одлази са бојног поља. Мантинејани, који су се налазили на крајњем десном крилу били су изненађени. Епаминондино лево крило било је много ближе непријатељу од његовог десног крила. На тај начин желео је слично као код Битке код Леуктре да најјачи део армије започне битку и да слабији део избегава битку. Да би спречио да атинско лево крило притекне у помоћ осталима и угрози са стране његово лево крило Епаминонда је поставио нешто коњице и хоплита на узвишења испред њих. Тебанска коњица је на левој страни отерала непријатељску коњицу, а онда се његов дубоки хоплитски ред попут клина забио у непријатељско крило. Непријатељско крило се дало у бег.
| |||