Македонски ратови — разлика између измена

|заповедник1 =[[Публије Суплиције Галба]]<br />[[Тит Квинкције Фламинин]]<br />[[Луције Емилије Паул Македонац|Луције Емилије Паул]]

|заповедник2 =[[Филип V|Филип V Македонски]]<br />[[Персеј Македонски|Персеј]]

'''Македонски ратови''' је назив за четири рата која је [[Римска република]] водила против краљева [[античка Македонија|античке Македоније]], и то с прекидима у периоду од 215. до [[148. године п. н. е.]], који су довели до нестанка независности Македоније и потпуног покоравања [[Античка Грчка|Грчке]].

Током [[Други пунски рат|Другог пунског рата]] македонски краљ [[Филип V|Филип V Македонски]] започео је Први македонски рат (215–205) у договору са [[Античка Картагина|Картагињанима]], када се чинило да се римска моћ распада после [[Битка код Кане|пораза код Кане]]. Мада је то приморало Римљане да додатно напну своје ионако већ исцрпљене снаге слањем нове војске у Грчку, било какву ефективну сарадњу између Филипа и [[Ханибал]]а спречиле су диверзије које је у Грчкој Филипу правила римска [[дипломатија]] и римска патролна флотила у [[Јадранско море|Јадранском мору]]. Филип је [[206. године п. н. е.]] пристао на мир са римским савезницима, [[Етолски савез|Етолцима]], а [[206. године п. н. е.]] је у граду Феники склопио мир и са Римљанима. <ref name="мак рат">{{Cite web|url=http://www.heritage-history.com/www/heritage.php?Dir=wars&FileName=wars_romanmacedon.php|title=Риимско-македонски ратови|language={{en}}|publisher=|date=|access date=1. 1. 2014.}}</ref>

У зиму 200–199. године п. н. е. римске су легије стигле на [[Балканско полуострво|Балкан]] под заповедништвом [[Публије Суплиције Галба|Публија Сулпиција Галбе]]. Током следеће године није било одлучујућих битака, а Римљани су међу Грцима сакупљали савезнике – не само своје раније савезнике, Етолце, већ и традиционалне Филипове савезнике, [[Ахајски савез|Ахајце]], који су признали римску војну надмоћност. [[Конзул]] за 198. годину п. н. е., [[Тит Квинкције Фламинин]], преузео је команду и потукао Филипа код [[битка код Киноскефала|Киноскефала]] у [[Тесалија (област)|Тесалији]] [[197. године п. н. е.]] Услови споразума дозволили су Филипу да остане македонски краљ, али су предвидели плаћање одштете и ограничења у ратовању изван граница властитига краљевства. Фламинин се затим потрудио да придобије наклоност Грка својом чувеном прокламацијом грчке слободе на [[Истамске игре|Истамским играма]] 196. године. Да би дао кредибилитет тој прокламацији, он је успешно изашао на крај са сенатским противљењем да се римске снаге повуку из целе Грчке, укључујући и стратешки кључне тачке у [[Акрокоринт]]у, [[Халкида|Халкиди]] и [[Деметријада|Деметријади]].<ref name="мак рат"/>

Персејеве акције изазвале су низ жалби сенату од стране суседних грчких градова већ од [[175. године п. н. е.]] Краљеве праве намере нису јасне; можда је [[Полибије]] у праву када каже да је он желео да Римљане учини „опрезнијим у давању строгих и неправедних наређења Македонцима“. Сенат је слушао жалбе Персејевих непријатеља, који су тврдили да краљеве акције откривају његову намеру да нападне Рим. Као и његов отац, Персеј је ратовао у настојању да прошири македонску територију у правцу североистока и југа, па је прошао кроз Грчку и стигао чак до [[Делфи|Делфа]]. Тражио је савезе са Ахајским савезом и другим грчким државама, што су неки од непријатељски настројених вођа желели да прихвате. Ушао је у политику династичких бракова са другим [[хеленистичка ера|хеленистичким]] краљевима: оженио се кћерком [[Селеук IV|Селеука IV]], а своју сестру је удао за [[Битинија|битинијског]] краља [[Прусијада II|Прусијаду II]]. Мада су се те акције могле видети у светлу понашања које се и очекује од једног хеленистичког краља, [[pergam|пергамски]] је краљ [[Еумен]] сенату изнео мишљење да се Персеј припрема за рат против Рима. Након што је сенат одлучио да се крене у рат, послао је Квинта Марција Филипа да Филипу предложи примирје и пружи лажне наде за преговоре како би конзул за 171. годину п. н. е., [[Публије Лициније Крас]], имао довољно времена да несметано искрца војску на [[Илири|илирску]] обалу – план који су неки сенатори описали као „нову мудрост“.

Персејев почетни успех против римске војске у Тесалији [[171. п. н. е.]] није променио велику неравнотежу моћи. Римљани су поново одбили краљеву понуду да преговарају. Током следеће три године римски су заповедници више времена посвећивали пљачки него покушајима да поразе Персеја. Познат је догађај када је [[претор]] Луције Хортензије усидрио своје бродове код града [[Абдера|Абдере]], римског савезника, и захтевао залихе; када су Абдерани тражили да се саветују са сенатом, Хортензије је порушио град, најугледније грађане поубијао, а остале продао у робље. Када су жалбе стигле до сената, било је само слабих захтева да римски заповедници надокнаде штету. Године [[168. п. н. е.]] искусни [[Луције Емилије Паул Македонац|Луције Емилије Паул]] био је поново изабран за конзула и послат да успостави дисциплину. Он је брзо довео трећи македонски рат до краја, тако што је победио Персеја у [[битка код Пидне|бици код Пидне]] јуна [[168. п. н. е.]] Персеј је био лишен власти, а Македонија подељена на четири области које нису смеле да одржавају међусобне односе и које су морале да Риму плаћати [[порез]] у висини пола пореза који су раније плаћали краљу.

Рим је [[167. п. н. е.]] кренуо у кажњавање оних који су се сврстали уз Персеја (као што је илирски владар [[Генције]]), оне чија је лојалност била несигурна (као Еумен), па чак и оне који су размишљали да посредују у рату (као [[Родос]]). Паул је, следећи инструкције сената, претворио у [[ропство|робове]] 150.000 становника [[Епир (историјска покрајина)|епирепирских]]ских градова. У [[Ахаја|Ахаји]] је 1.000 најугледнијих грађана за које се сумњало да гаје симпатије према Македонији одведено у Рим као таоци. (Међу њима је био и Полибије, који се спријатељио са породицом [[Сципиони|Сципиона]] и написао своје велико историјско дело о успону Рима уз привилегију приступа гледиштима сенаторске аристократије.) Еумен није био пуштен да се обрати сенату током своје посете [[Италија|Италији]]; то што је изгубио наклоност Римљана изазвало је његове непријатеље да се почну отимати око пергамских територија, а 164. године једно је римско изасланство у [[Мала Азија|Малој Азији]] јавно позвало да му се поднесу жалбе против краља. Родос је до тог времена цветао као водећи трговачки центар источног [[Средоземно море|Медитерана]], користећи своја велика средства за сузбијање [[гусари|пиратства]]; сада је Рим поткопао његову економију и моћ тако што је острво [[Делос]] прогласио слободном луком и тако Родос лишио прихода од лучких намета. Неке малоазијске територије, додељене Родосу 189. године, биле су му сада одузете. Али много оштрији предлог сенату – да се Родос прогласи за непријатеља и уништи – наишао је на противљење старијих сенатора као што је [[Катон Цензор]] и био одбијен. Као резултат слабљења Родоса дошло је до ширења пиратства у источном Медитерану (младог [[Гај Јулије Цезар|Јулија Цезара]] заробили су гусари). Током следећег века римски сенатори нису имали политичке воље да потисну пиратство, можда делом и зато што је оно ишло у прилог њиховим интересима: гусари су обезбеђивали на десетине хиљада робова за њихова италска газдинства, а истовремено су отежавали превоз жита, што је у Риму повећавало цене тог производа.<ref name="мак рат"/>

Вакуум власти који су Римљани створили на источном Медитерану на крају се није показао корисним за стабилност. Један авантуриста, [[Андриск]], који је тврдио да потиче од македонских краљева, ушао је без озбиљног отпора у македонске области. Успео је да прикупи војску и победи прве римске снаге послате против њега 149. године под командом претора Публија Јувенција Талне (који је погинуо). Друга римска војска под [[Квинт Цецилије Метел|Квинтом Цецилијем Метелом]] поразила је Андриска [[148. п. н. е.]] Римљани су [[147. п. н. е.]] послали једно изасланство да интервенише у пословима грчких држава. То је изасланство изазвало насилан одговор. Најзад је Рим [[146. п. н. е.]] објавио рат грчким полисима, који су брзо и успешно окончали Метел (сада с надимком ''Македоникус'') и конзул [[Луције Мумије Архаик]]. Сенат је наредио Мумију да Грцима очита лекцију: славни град [[Коринт]] је био уништен, његово благо пренето у Рим, а његове грађевине порушене до темеља.