Википедија

Георгиј Жуков — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 52:
Један од најуспешнијих команданата у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Под његовом командом, [[Црвена армија]] је извојевала важне победе у биткама за [[Битка за Москву|Москву]], [[Битка за Стаљинград|Стаљинград]], [[Опсада Лењинграда|Лењинград]], [[Операција Багратион|Белорусију]] и [[Битка за Берлин|Берлин]]. Четвороструки је [[Херој Совјетског Савеза]], [[Херој Народне Републике Монголије]], носилац [[Орден победе|Ордена победе]] и многих других [[Ордени и медаље СССР|совјетских]] и страних одликовања.
 
После Другог светског рата, запао је у [[Јосиф Стаљин|СтаљинСтаљинову]]ову немилост, а након његове смрти подржао је [[Никита Хрушчов|Никиту Хрушчова]] у обрачуну са [[Антипартијска група|антипартијском групом]] ([[Вјачеслав Молотов|Молотов]], [[Georgij Maljenkov|Маљенков]] и [[Лазар Каганович|Каганович]]). Године [[1957]]. због неслагања с Никитом Хрушчовим искључен је Централног комитета [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]]-а и смењен са свих војних функција, а [[1958]]. је пребачен у резерву и пензионисан. После Хрушчова, [[1964]]. године, ново руководство вратило га је у милост, али не и на власт. Остао је популарна личност у Совјерском Савезу све до смрти.
 
 
Ред 80:
 
Жуков је предводио совјетску офанзиву [[1944]]. и коначни напад на [[Немачка|Немачку]] у [[1945]]. као и окупацију [[Берлин]]а у априлу. Постао је први командант [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] окупационе зоне у Немачкој. Као најчувенији совјетски војни командант у [[Велики отаџбински рат|Великом отаџбинском рату]], Жуков је вршио инспекцију Победничке параде на [[Црвени трг|Црвеном тргу]] у Москви године 1945.
[[Датотека:Zhukov 1945 E010750410-v8.jpg|мини|Жуков са [[Бернард Монтгомери|Монтгомеријем]]<br /> у Берлину, 1945.]]
 
Жуков је затим командовао [[операцијасовјетска Августовскаинвазија олујаМанџурије|операцијом Августовска олуја]], у кампањи против [[Јапан]]а пред крај Другог светског рата.
 
=== Послератна каријера ===
Ред 93:
Године [[1957]]. Жуков је подржао [[Никита Хрушчов|Хрушчова]] у борби против конзервативних струја унутар партије, такозване "[[антипартијска група]]" коју је предводио [[Вјачеслав Молотов]]. Жуковљев говор на [[пленум]]у централног комитета је био веома значајан - директно оптужујући неостаљинисте за њихово саучесништво у Стаљиновим злочинима.
 
У јуни исте године постао је пуноправни члан [[Президијум|Президијума]]а [[Централни комитет КПСС|Централног комитета]] комунистичке партије. Имао је, међутим, значајне политичке несугласице са Хрушчовим по питањима војне политике. Хрушчов је смањивао број конвенционалних снага и морнарице, и у исто време развијао стратешко нуклеарно наоружање као примарну силу која је требала да одврати непријатеље од сукоба са Совјетским Савезом, стога ослобађајући људство и ресурсе који су могли служити развоју цивилне економије.
 
Жуков је подржао интересе војске и успротивио се Хрушчовљевој политици. Хрушчов, да би демонстрирао доминацију партије над војском, сменио је Жукова са министарске дужности и протерао га из Централног комитета (октобра [[1957]]). У својим мемоарима, Хрушчов тврди да је веровао да Жуков планира ''државни удар'' против њега и оптужује Жукова за ово као основу за истеривање на састанку Централног комитета.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Георгиј_Жуков”