ВВЕР — разлика између измена

132 бајта додата ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Робот: додато {{bez_izvora}})
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
{{bez_izvora}}
[[СликаДатотека:Wwer-1000-scheme.png|мини|300п|ВВЕР-1000, Руски тип реактора, производи 1000 мегавати електричне енергије]]
 
'''ВВЕР''' ({{јез-рус|Водо-водяной энергетический реактор}}) је серија реактора са водом под притиском која се развила и користила претежно у [[Совјетски Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], данас [[Русија|Руска Федерација]].
Дизајн овог реактора је много скупљи у односу на остале реакторе у Совјетском Савезу, с тога је савез изабрао јефтинију и једноставнију варијанту графитом модериран реактор [[РБМК]]. Предност тог реактора је пре свега што се за време рада реактора може мењати гориво, што збачи да реактор не мора да се гаси на неколико недеља као што је случај са ВВЕР, где за време рада не може да се мења уранијум.
 
Прве варијанте ових реактора су биле пре [[1970]]. године. Најчешћи је дизајн означен као ВВЕР-440, модел В230, који користи шест примарних прстена за хлађење, сваки са хоризонаталним [[Парни генератор у нуклеарним електранама|парним генератором]]. После ове варијанте, производи се модел В213, где су спроведени систем за хитно хлађење језгра реактора и унапређен систем у случају инцидената. Касније, после 1975. године, произведени су реактори већих размера, као што је ВВЕР-1000, који има четири примарна система хлађења.
 
Руска скраћеница у преводу значи да је то реактор који је хлађен водом, и водом модериран енергетски реактор. Спада у [[реактор са водом под притиском|реакторе са водом под притиском]]. Гориво, [[Уранијум|уранијум диоксид]], је ниско обогаћено (око 2,4-4,4% [[Уранијум|уранијумом 235]]), сабијено у таблетама које чине горивне шипке. Ове шипке се налазе директно у води која је под притиском од око 15 M[[Паскал (вишезначна одредница)|Pa]] тако да не може да дође до узвирања воде. Цео реактор је смештем у масивном гвозденом оклопу под притиском.
 
Интензитет нуклеарне реакције се контролише помоћу контролних шипки које се вертикално убацују у реактор. Шипке су направњене од материјала који добро апсорбује неутроне, тако се контролише [[нуклеарна реакција]] у језгру реактора.
! Нуклеарна електрана !! Земља !! Реактор !! Белешка
|-
| [[Балаково нуклеарнаНуклеарна електрана Балаково|Балаково]] || Руска Федерација
| 4 реактора; ВВЕР-1000/В320 <br /> (2 реактора; ВВЕР-1000/В320) || Пети реактор је још увек у плану, а шести је [[1993|1993.]] године затворен
|-
| [[Нуклеарна централа Белене|Белене]] || Бугарска || (2 реактора; ВВЕР-1000/В446B) ||
|-
| [[Бохунице нуклеарнаНуклеарна електрана Бохуњице|Бохунице]] || Словачка Република|| 4 реактора; ВВЕР-440 || Одвојена на два дела, В-1 и В-2 сваки са по два реактора.
|-
| [[Дуковани нуклеарнаНуклеарна електрана Дуковани|Дуковани]] || Чешка Република || 4 реактора; ВВЕР 440/В213
|-
| [[КалининскаКалињинска нуклеарна електрана|Калининска]] || Руска Федерација || 3 реактора; ВВЕР-1000/В338 <br /> (1 реактор; ВВЕР-1000/В338) ||
|-
| [[Кољскаја нуклеарна електрана|Коља]] || Руска Федерација || 4 реактора; ВВЕР 440/В230
| 4 реактора; ВВЕР-440/В230 Затворен
|-
| [[Ловиса нуклеарнаНуклеарна електрана Ловиса|Ловиса]] || Финска || 2 реактора; ВВЕР-440
|-
| [[Моховце нуклеарнаНуклеарна електрана Моховце|Моховце]] || Словачка Република
| 2 реактора; ВВЕР 440/В213 <br /> (2 реактора; ВВЕР 440/В213)
| Реактори 3 и 4 планирани, могућ рад до [[2012|2012.]] године
|-
| [[Пакс нуклеарна електрана|Пакс]] || Мађарска || 4 реактора; ВВЕР-440/В213
|-
| [[Ровенска нуклеарна електрана|Ровенска]] || Украјина
| 2 реактора; ВВЕР-440/В213 <br /> 1 реактор; ВВЕР-1000 <br /> (1 реактор; ВВЕР-1000)
|| Последњи реактор је планиран
|-
| [[Темелин нуклеарнаНуклеарна електрана Темелин|Темелин]] || Чешка Република || 2 реактора; ВВЕР 1000/В320
|-
| [[Запорожија нуклеарна електрана|Запорожија]] || Украјина || 6 реактора; ВВЕР-1000 || Највећа нуклеарна електрана у [[Европа|Европи]]
1.572.075

измена