Асур — разлика између измена

'''Асур''' или '''Ашур''' је био један од главних градова [[Асирско царствокраљевство|Асирије]], а налази се у данашњем [[Ирак]]у. Остаци града налазе се на западној обали реке [[Тигар (река)|Тигрис]]. Ашур је такође име главног божанства заштитника града. Сматрао се највећим богом асирске митологије и заштитником Асирије. Еквивалентан је богу [[Мардук]]у у вавилонској митологији. Град Ашур је на [[Унеско]]вој листи светске баштине и стављен је 2003. на листу Унескових места, која су у опасности, делом због рата у Ираку, а делом због бране, која би поплавила подручје. Истраживања Ашура започели су 1898. немачки археолози. Ископавања је 1900. започео Фридрих Делич, а настављена су 1903-1913. Нађено је више од 16.000 плочица са [[клинасто писмо|клинастим писмом]]. Многи предмети се данас налазе у Пергамон музеју у Берлину.

== Ашур у трећем миленију пре Христа ==

[[Археологија|Археолози]] су открили да је град постојао средином трећег миленијума пре Христа. То је још увек био период [[Сумер]]а, пре него што се појавила [[Асирско царствокраљевство|Асирија]]. Најстарији делови града су откривени на темељима [[Иштар]] храма, као и код старе палате. У периоду старог [[Акадско царствокраљевство|Акадског царства]] градом су владали краљеви [[Акадско царствокраљевство|АкадАкада]]а. За време сумерске ренесансе градом је владао сумерски гувернер.

== Асур у раном и средњем асирском периоду ==

Асур је био престолница краља [[Шамши Адад I|Шамши Адада I]] (1813-1781. п. н. е.). У том периоду утицај града се раширио ван долине Тигриса. Саграђена је велика краљевска палата, а храм богу Асуру је проширен у [[зигурат]]. Већи део северне Месопотамије је постало део његовог краљевства. После смрти Шамши Адада I [[Хамураби]] од Вавилона је заузео Асур и укључио га у састав [[Вавилон]]а. Градња у Асуру је поново обновљена за време Пузур Асура III, који је поново подигао утврђења. Храмови богу месеца ([[Нана]]) и богу сунца Шамашу изграђени су у 15. веку пре Христа. Краљевина [[Митани]] је затим заузела Асур.

[[Асирско царствокраљевство|Асирија]] је постала независна у 14. веку пре Христа, а следећих векова обновљени су стари храмови и палате у асуру. [[Тукулти Нинурта I]] (1244-1208. п. н. е.) је започео градњу новог храма посвећеног божици Иштар. Ану Адад храм је саграђен за време [[Тиглат-Пилесар I|Тиглат-Пилесара I]] (1115-1075. п. н. е.). У време средњег асирског царства град је имао 120 хектара унутар зидина.

== Асур у време новог асирског царства и касније ==

Током неоасирског периода (912-612. п. н. е.) краљевска резиденција је премештена у друге градове. [[Ашурнасирпал II|Асурнасирпал II]] (884.-859. п. н. е.) преместио је престоницу из Асура у Калху ([[Нимруд]] ). Ипак Асур је остао верски центар царства, због храма главном богу Асуру. За време [[Сенахериб]]а (705 -682. п. н. е.) изграђена је акиту, тј. кућа нове године и ту су одржаване свечаности поводом нове године. Неколико асирских владара је сахрањено у старој палати.

* Walter Andrae: Das wiedererstandene Assur. Hinrichs, Leipzig 1938 (2. Aufl. Beck, München 1977). ISBN 3-406-02947-7

* Walter Andrae: Babylon. Die versunkene Weltstadt und ihr Ausgräber Robert Koldewey. de Gruyter, Berlin 1952.

* Eva Cancik-Kirschbaum: Die Assyrer. Geschichte, Gesellschaft, Kultur. C.H.Beck Wissen, München 2003. ISBN 3-406-50828-6

* Olaf Matthes: Zur Vorgeschichte der Ausgrabungen in Assur 1898-1903/05. MDOG Berlin 129, 1997, 9-27. ISSN 0342-118X

* P. A. Miglus: Das Wohngebiet von Assur, Stratigraphie und Architektur. Berlin 1996. ISBN 3-7861-1731-4

* Susan L. Marchand: Down from Olympus. Archaeology and Philhellenism in Germany 1750-1970. Princeton University Press, Princeton 1996. ISBN 0-691-04393-0

* Conrad Preusser: Die Paläste in Assur. Gebr. Mann, Berlin 1996. ISBN 3-7861-2004-8