Делфи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 19:
== Локација и историја ==
 
На падини планине Парнас, у оквиру полукружне избочине познате као [[Фердијаде]], лежи панхеленско светилиште Делфи, најпознатије пророчиште старе Грчке. Делфе су стари Грци сматрали центром света. По [[грчка митологија|митологији]], ту су се срела два [[орао|орла]] које је послао [[Зевс]] са супротних страна универзума и који су требали да пронађу његов центар. Светилиште Делфа је у спектакуларном пејзажном окружењу и дуго векова је било верски и културни центар, као и симбол јединства хеленског света. У самом почетку, Делфи су били посвећени мајци [[Геја|Геји]], а чувала их је страшна змија [[Питон (грчка митологија)|Питон]], коју је касније убио [[Аполон]]. Аполоново светилиште су овде изградили [[Крит|Крићани]], који су стигли у [[Кира|Киру]], Делфску луку у [[Коринтски залив|Коринтском заливу]], удаљену петнаестак километара југозападно од Делфа, у пратњи бога који је имао форму [[делфинdelfin|делфина]]а. Овај мит је преживео у играма које су се играле на многим Делфским фестивалима, као што су Септеријон, Делфинија, Таргелија и наравно, у познатом фестивалу Питија, који је славио смрт змије Питона, а који су чинила [[музика|музичка]] и [[атлетика|атлетска]] такмичења.
 
Најранија археолошка налазишта у области Делфа, а која датирају из [[неолит]]ског периода (четвртог миленијума пре нове ере), долазе из пећине Корикејон Андрон која се налази у [[Парнас]]у, где су пронађени остаци првих ритуала. У светилишту су откривени настамбе и гробље [[Микенска цивилизацијаГрчка|Микенске културе]], али су остаци веома ретки и фрагментирани све до осмог века пре нове ере, момента када је успостављен култ Аполона и када почиње развој светилишта и пророчишта.
 
== Аполон ==
Ред 27:
[[Датотека:Temple of Apollo at Delphi from below with ivy.JPG|250п|десно|мини|Аполонов храм у Делфију, гледан одоздо]]
[[Датотека:Ancient athletics stadium at Delphi.JPG|250п|мини|Поглед на стадијум делфског светилишта, коришћен за време [[Питијске игре|Питијских игара]]. Камене трибине с десне стране су додали Римљани.]]
Име ''Delphoi'' је повезано с δελφός ''delphus'' „материца“ и можда указује на обожавање богиње земље на том месту. Аполон је повезан с овим местом својим [[епитет]]ом Δελφίνιος ''Delphinios'', „Делфски“, т. ј. „из Делфа“, или „из материце“. Епитет је повезан с [[делфинdelfin|делфином]]ом („рибом с материцом“) у хомерској ''Химни Аполону'' (Εις Απόλλωνα Πύθιον, 400), која каже како је Аполон први пут дошао у Делфе у облику делфина, носећи [[Крит|крићанске]] свештенике на леђима.
 
Друга легенда каже да је Аполон дошао у Делфе са севера и зауставио се у [[Темпе]]у, граду у [[Тесалија (област)|Тесалији]] да убере [[ловор]], биљку која му је посвећена. У знак сећања на ову легенду, победници Питијских игара награђивани су ловоровим венцем убраним у Темпеу.
 
Делфи су били место великог храма посвећеног Аполону Фебу, Питијских игара и познатог пророчишта. Чак и у римско време било је стотине вотивних статуа, које је описао [[Плиније Млађи]] а видео их је и географ [[Паузанија]].
Ред 36:
 
== Пророчица ==
Прва пророчица је била општепозната као [[Сибила]], иако је њено име било [[Херофила]]. Она је своја предсказања певала, а добијала их је од Геје. Касније, „Сибила“ је постала титула која је давана свакој свештеници "Sibyl" која је прорицала. Сибила би седела на „сибилској стени“, удишући испарења из земље <sup>[[#Footnote|1]]</sup> и давала своја често збуњујућа предсказања. [[Паузанија]] је тврдио да је Сибила рођена из везе човека и богиње, кћерке морског чудовишта и бесмртне нимфе. Други су говорили да је она Аполонова сестра или кћерка. Трећи тврде да је Сибила црпла снагу првобитно од Геје, која је предала пророчиште [[Темида|Темиди]], а ова [[ФебАполон|Фебу]]у.
 
Пророчица је имала значајан утицај широм Грчке, и консултована је пре сваког важнијег подухвата: ратова, оснивања колонија и сл. Она је поштована и у полу-хеленистичким земљама у околини Грчке, као што је [[Лидија (краљевина)|Лидија]], [[Карија (град)|Карија]], чак и [[Египат]]. [[Крез]], владар Лидије тражио је савет од Делфа пре него што је напао Персију, и према [[Херодот]]у добио је одговор: „ако то урадиш, уништићеш велико царство.“ Крез је сматрао да је одговор повољан и кренуо у рат, али је био поражен (а његово царство је, наравно, уништено).
 
Такође се сматра да је пророчица објавила да је [[Сократ]] најмудрији човек у Грчкој, на шта је Сократ рекао да ако је тако, то је због тога што је свесан свог незнања. Ова тврдња повезана је с најчувенијим геслом Делфа, за који је Сократ рекао да га је овде научио, ''Gnothi Seauton'' (&#915;&#957;&#974;&#952;&#953; &#931;&#949;&#945;&#965;&#964;&#972;&#957;): „упознај себе самог“. Други познати мото Делфа је ''Meden Agan'' (&#924;&#951;&#948;&#941;&#957; &#902;&#947;&#945;&#957;): „ништа превише“.
Ред 51:
 
== Ризнице ==
Од самог улаза у налазиште, па уз падину скоро до самог храма, налази се велики број вотивних статуа и бројне ризнице. Њих су подизале разне државе – прекоморске, као и оне с грчког копна, да би обележиле победе и захвалиле се пророчишту за корисне савете. Најимпресивнија је данас рестаурирана Ризница богиње [[Атина (митологијабогиња)|Атине]], која је подигнута у знак сећања на атинску победу у [[Маратонска битка|Маратонској бици]]. Атињанима је пророчица такође саветовала да имају веру у у своје „дрвене зидове“ – схвативши да је пророчица мислила на њихове бродове, добили су познату [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|битку код Саламине]]. Друга импресивна ризница је посвећена граду [[Сифнос]]у, у којој је нагомилано велико богатство из рудника сребра и злата.
 
== Толос ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Делфи