Википедија

Бела гарда — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 64:
Тада је у Сибиру од стране Белогардејаца основана Привремена руска влада, на челу са адмиралом Александром Колчаком. Упркос многим успесима током 1919. године, они су потиснути на [[Руски далеки исток]], где су наставили да се боре до октобра 1922.
У исто време козачки атаман Петар Краснов, мобилизацијом Кубанских козака, ствара војску од око 35 000 људи и на Северном Кавказу оснива Кавкаску добровољачу армију.
После заузимања [[Доњецки басен|Донбаса]], [[Волгоград]]а (будући Стаљинград), и [[Харков]]а, Добровољачка армија под командом генерала [[Антон Дењикин|Антона Дењикина]], опкољава Москву, и план је био да се са 40 .000 бораца изврши заузимање града.
 
* '''Северни и Северозапади фронт'''
Ред 73:
{{main|Велики сибирски ледени поход}}
[[Датотека:Sibir poxod-1.jpg|десно|мини|Белогардејци приликом Великог сибирског леденог похода]]
После пораза Белогардејаца од стране [[Црвена армија|Црвене армије]] године, у зиму 1920. се око 350 .000 Белогардејаца заједно са својим породицама, повлачи преко залеђеног [[Бајкалско језеро|Бајкалског језера]] у [[Чита|Читу]]. Међутим током повлачења огроман број људи је умро од глади и смрзавања, тако да је од 350 .000 до циља преживело само 20 .000 људи. У пролеће током отапања леда на Бајкалском језеру, лешеви су потонули у језеро.
 
=== Бели терор ===
{{главни|Бели терор}}
„Бели терор“ је израз који је често коришћен у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и означавао је репресивне или превентивне мере против [[Бољшевици|Бољшевика]], које су организовали Белогардејци на територијама које су биле под њиховом контролом. Процењује се да су током грађанског рата у Русији, Белогардејци осудили на смрт око 111 000 људи, од којих многи нису имали право на правично суђење. Међутим ако се том броју дода и број оних који су страдали од стране разних паравојних или сепаратистичких формација, које нису биле под командом Белогардејаца, процењује се да је у грађанском рату страдало око 300 .000 ненаоружаних Бољшевика и њихових симпатизера.
 
== Белогардејци у егзилу ==
Ред 88:
* Kenez, Peter, "The Ideology of the White Movement," Soviet Studies, 1980
* Росс Н. Г. Пути Добровольческого движения 1918-1919, Лос Анђелес
* Ципкин Ю. Н. Белое движение в России и его крах (1917-19221917—1922 гг.), ISBN 5-87155-096-7
* Эрлихман В. В. Потери народонаселения в XX веке. — М.: Русская панорама, 2004, ISBN 5-93165-107-1
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бела_гарда”