Политичка странка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis
Ред 178:
==== Вишестраначки систем ====
{{Посебан чланак|Вишестраначки систем}}
Вишестраначки систем обележава постојање више политичких странака које имају шансу да постану валдајућевладајуће. У земљама са вишестраначким системом утицај политичких странака на државу сразмеран је снази политичких странака, која се најнепосредније изражава у броју њихових министарских места у влади и посланичких места у парламенту. И вишестраначки систем има неколико облика:
* интегрални вишестраначки систем;
* поларизовани вишестраначки систем;
* вишестраначки систем са доминирајућом политичком странком.
 
===== Интегрални вишестраначки систем =====
Инетегрални вишестраначки систем или чисти вишестраначки систем подразумева постојање више политичких странака, од којих ниједна не може скупити више од 30% гласова на парламентарним изборима. Таква дисперзија гласова изражава се у великој нестабилности владе, непостојању унутрашње кохезије у влади, која већину обезбеђује страначком коалицијом. Таква ситуација постојала је у Трећој и Четвртој републици и Француској. Данас таква ситуација постоји у Холандији, Швајцарској, Финској.
 
===== Поларизовани вишестраначки систем =====
Поларизовани вишестраначки систем постоји кад се више политичких странака групише око две различите страначке осовине или у два страначка блока, који настају било у циљу бојкотовања избора или дуруживања на изборима, било у циљу стварања парламентарне већине после обављених избора.
 
===== Вишестраначки систем са доминирајућом политичком странком =====
Вишестраначки систем са доминирајућом политичком странком обележава постојање политичке странке релативно надмоћније у односу на друге постојеће, које су скромније моћи и изразито међусобно подељене. То се изражава у томе што та странка на парламентарним изборима добија већину која је близу апсолутној већини или је апсолутна већина (Индија, Италија до 1960, Француска између 1962. и 1973). Та странка има мање или више изражену хегемонију у политичком животу, која се често састоји у непрекидном вршењу власти. Тако су социјалисти у Данској, Норвешкој и Шведској били на власти и преко 20 година, што је био случај са демохришћанима у Италији, конзервативцима у Јапану или деголистичком странком у Француској. У сваком случају, без освајања најмање 30% гласова на парламентарним изборима, странка не може имати привилегисан положај у политичком животу. Појам вишестраначког система са доминирајућом политичком странком је споран због тога што је праг од којег се рачуна да он постоји тешко одредити и што хетерогеност политичких странака може имати обележја интегралних вишестраначких система.
 
===== Фактори који утичу на стварање вишестраначког система =====
Разлози постојања вишестраначког система могу се груписати у неколико група:
Линија 210 ⟶ 214:
 
Национални разлози своде се на отпоре периферијских региона у земљи централизацији или на постојање различитих етничких и језичких колективитета, као у Белгији и у Канади, док се верски разлози своде на верски плурализам, као у Холандији, или на сукоб између цркве и државе, као у Француској.
 
==== Консеквенца ====
На крају излагања ове класичне поделе страначких система, можемо закључити следеће: