Википедија

Дигитални фото-апарат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
Дигитални фото-апарати, или дигиталне камере{{Напомена|Разлика између дигиталног фото-апарата и дигиталне камере: Обично дигитални фото-апарат може да прави само фотографије, а дигитална камера само снимке. Међутим, савремени примерци ових уређаја могу и једно и друго, па су стога дигитални фото-апарати уједно и дигиталне камере, а сама реч камера за фото-апарат у српски језик долази под утицајем енглеског где се за фото-апарат нема други назив, сем камера ({{en|camera}}).}}, су уређаји помоћу којих се праве дигиталне фотографије и видео снимци дигитално и чувају их за каснију репродукцију. Данас најпродаванији фотоапарати су управо дигитални, а нашли су широку употребу међу великим бројем људи и примену у готово свим сферама живота, па као такви, уграђени су у многе друге уређаје, од [[ПДА-уређај|ПДА-уређаја]] и [[Мобилни телефон|мобилних телефона]], па све до унутрашњости [[Vozilo|возила]].
 
Распрострањеност дигиталних фото-апарата је у данашње време већа него икад. Најзначајнији произвођачи на светском тржишту су: -{[[Кенон|Canon]]}-, -{[[Nikon]]}-, -{[[Олимпус|Olympus]]}-, -{[[Панасоник|Panasonic]]}-, -{[[Сони|Sony]]}-, -{[[Toshiba]]}-, -{[[Пиксел|Pixel]]}- и други.
 
 
== Историјат фотографије ==
[[Датотека:Joseph Nicéphore Niépce.jpg|мини|Нисефор Нијепс]]
Прву слику добијену уз помоћ светлости и мрачне кутије, „[[Камера опскура|камере опскуре]]“, је направио [[1826]]. године [[Жозеф Нисефор Нијепс|Нисефор Нијепс]]. На металној плочи од [[Калај|калаја]] и [[Олово|олова]] премазаној течним раствором битумена ([[Асфалт|асфалта]]) експозиција је трајала девет сати, а та фотографија је и до данас је сачувана.
Након њега, године [[Олово|1838]], Француз [[Луј Дагер]] проналази нову методу, тзв. дагеротрипију, у којој нема негатива, већ се фотографија прави директно. Независно од њега, [[1835]]. године Хенри Талбот из [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Енглеске]] је добио прве фотографије на [[Папир|папиру]]. На тај начин установио је позитив-негатив процес који је значајно допринео даљем развоју фотографије. Фотографија је надаље ишла само узбрдним током и брзо се развијала. Значајне личности које су допринеле развоју су Арчер, Медокс и Истмен, а фотографији у боји Дорон, браћа Лимијер и Лонд.
Ред 20:
# фотосензор
# [[Процесор|процесор слике]]
# [[Memorijskeмеморијске karticeкартице|меморијска картица]]
# [[екран]]
# кућиште са командама
Ред 26:
:* Објектив је веома важан елемент фотоапарата и од њега зависи у највећој мери крајњи резултат фотографије. Основне ознаке на објективима нам говоре колика је светлосна пропусна моћ објектива и у којим границама се креће (бленда), као и жижна даљина са својим распоном. Од објектива зависи колико можемо велики кадар да направимо као и девијације слике.
 
:* Затварач је уређај на апарату који пропушта светло у тачно одређеном времену. На тај начин се експонира [[фотодетектор|фото-ћелија]], у тачно одређеној функционалној зависности са количином светла тј. отвором бленде.
:* Фото-сензор може бити -{COMS}- или најчешће коришћени -{CCD}- сензор. Фото-сензор је мали [[Силикон|силиконски]] чип који се састоји од хиљада, па чак и милиона ситних елемената осетљивих на светло. То су [[Пиксел|пиксели]]. Неке специфичне величине сензора су приказане у табели.
Ред 70:
* -{RAW}- – највећи могући квалитет који може забележити фото-апарат; нема компресије, па ни редукције квалитета слике
* -{BMP}- – сваки пиксел се чува посебно; нема компресије, нема губитка података
* -{[[Gif|GIF]]}- – компресија без губитка података, тако што се низ истих пиксела чува као један симбол помножен са бројем понављања.
* -{JPG}- или -{[[JPEG]]}- – компресија са губитком; заснива се на особини људског ока да боље уочава површине и облике него варијације у боји и осветљењу
* -{[[PNG]]}- – формат без губитка и није ограничен на 256 боја као -{GIF}-, али заузима неколико пута више простора од -{JPEG}--а.
Ред 77:
[[Датотека:Bayer pattern on sensor profile.svg|мини|десно|Сликовито приказан принцип рада фото-сензора.]]
 
Када светло прође кроз објектив, пада на фото-сензор. Сензор за снимање фотографија у дигиталном фото-апарату састављен је од мреже појединачних [[Фото-ћелијафотодетектор|фотоосетљивих ћелија]], осетљивих на светлост. У зависности од интензитета свака ћелија ствара [[електрични напон]] у фотоелементу, пикселу. Ти напони претварају се у сигнале који се појачавају на потребан ниво за њихову обраду. У већини сензорских мрежа свака ћелија је покривена црвеним, зеленим или плавим филтером па тако реагује само на једну од примарних боја (црвену, зелену или плаву). С обзиром да је сваки пиксел прекривен датим филтером он реагује само на тај спектар. Филтери су распоређени у групе од по четири филтера, један црвени, један плави и два зелена. Додатни зелени филтер присутан је зато што је људско око најосетљивије на зелену светлост.
 
Након тога се врши претварање сигнала у низ дигиталних података и сваком појединачном пикселу придодаје број у зависности од јачине светла, а онда се добијени подаци прослеђују процесору на даљу обраду. У овој фази електрични сигнали сваке ћелије сразмерни су јачини упадне светлости. Како би се информација претворила у дигитални облик, сигнал се мора дигитализовати - сваком сигналу се додељује одређени број. Након тога информација се врло лако може обрадити [[Рачунар|рачунаром]].
 
Дигитални фото-апарат обрађује различите јачине сигнала из појединачних ћелија тако да сваки пиксел слике добије одговарајућу вредност боје: за сваки се пиксел на темељу података из суседних ћелија израчуна или унесе његова вредност. Та интерполација боје кључни је корак јер омогућује прорачун о којем зависи коначан квалитет снимљене [[Фотографија|фотографије]]. Побољшање квалитета дигиталне фотографије уз побољшања фотоосетљивих сензора заслуга су усавршавања интерполацијских алгоритама. Вредности се за сваки пиксел скупљају и повезују па тако настаје сликовна датотека, а у том се процесу одређује и формат, односно структура датотеке.
Неки дигитални фото-апарати настављају процес обраде побољшавањем оштрине слике, а уз то и сажимају податке користећи -{JPEG}- алгоритме. Након обраде, дигитална се фотографија складишти (спрема на [[Hardтврди diskдиск|диск]] или у меморију). Први део процеса, бележење слике сензорима, обично је врло брз, али обрада и складиштење трају нешто дуже. Како би се убрзао тај део процеса, многи квалитетнији фото-апарати имају много -{RАМ}--а, меморије за привремено складиштење фотографија како обрада снимака не би ометала снимање.
 
Да би се слика представила на рачунару, мора се дигитализовати - представити у облику матрице [[Пиксел|пиксела]]. То представљање се, поред дигиталног фото-апарата, може вршити и помоћу других дигиталних уређаја: [[Скенер|скенера]], дигиталне видео камере или рачунара. Дигитални (електронски) запис се назива [[Бинарни низ|бинарни]] и састоји се само од два „слова“- 0 и 1. Дигитални подаци бинарно записани изгледају на пример: 01000001, или 01001101 и томе слично. Према томе се, у складу са садржајем и наменом слике, одлучујемо колико информација слика треба да садржи. Одлуку о графичком формату слике доносимо водећи рачуна о техникама компресије које графички формат подржава. За едитовање слика бољи су формати који податке не компримују уопште или их компримују без губитака, а за приказ слика на [[Вебсветска мрежа|вебу]], користе се формати који користе [[Алгоритам|алгоритме]] са високим степеном компресије.
 
== Подела ==
Ред 136:
== Види још ==
* [[Фото-апарат]]
* [[Видео-камера|Видео камера]]
* [[Фотографија]]
* [[Дигитални докази]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дигитални_фото-апарат”