Божји суд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 18:
Мазија је било испитивање божјим судом које се примењивало и у време [[Османско царство|Османског царства]]. Мазија је подразумевала спајање два доказна средства: котла и железа, па је [[оптужени]] имао да извади из вреле воде усијано [[гвожђе]]. Мазија се често примењивала а задржала се и по ослобођењу од турске власти, па је тако [[Карађорђе]] осудио [[Милутин Савић Гарашанин|Милутина Гарашанина]] да вади ''мазију'' због попаљених сена. Мазија се употребљавала и у [[Црна Гора|Црној Гори]], а њиме су се најчешће оправдавале жене за [[браколомство]] и удовице за рђав глас. Мазија је била правдајући [[доказ]] и обично се користила када се истина неке тврдње није могла доказати ни на који други начин. Тако је успешно правдање ''мазијом'' забележено у [[Васојевићи|Васојевићима]] [[1875]]. године.
Такође, мазија се употрбљавала и у [[Херцеговина|Херцеговини]], како код [[муслимани|муслимана]] тако и код [[православци|православаца]], што говори да је тај обичај био чисто народни и да је надилазио [[религија|религије]]. Вађење мазије у Херцеговини је пратила и [[молитва]] [[Бог|Богу]] или клањање Алаху у зависности од вероисповести. У узаврелу воду се обично стављала усијана [[секира]] или [[потковица]]. Пре него што је
Мазија се често употребљавала у случају [[крађа|крађе]], паљевине, [[убиство|убиства]] итд. Она се примењивала пошто тужилац није могао да нађе [[сведок|сведоке]]. Он је понекад оптуживао и цело једно [[село]], што је проузроковало и вађење мазије од стране свих сељана. Оптужена лица нису избегавала мазију, јер су били спремнији на тај подухват како би се оправдали него да носе сумњу за крађу или убиство. Да се вађење мазије дуго задржало у нашем народу, говори и то да се у најнеприступачнијим деловима наше земље задржала изрека ''за њега бих извадио и врелу мазију'', као изражавање поверења према неком.
| |||