Кубер (владар) — разлика између измена

'''Кувер''' (у другим изворима и '''Кубер''') је био владар [[Срем]]а и поглавар [[Утигури|утигурских]] Бугара, Сермезијанаца и Словена на [[Балканско полуострво|БалканБалкану]]у у седмом веку.

[[Византијско царство|Византијски]] цар [[Јустин II Млађи|Јустин II]] ([[565]] — [[578]]) је уступио половину Срема [[Евроазијски Авари|АвариАварима]]ма, који су између [[580]]. и [[582]]. године освојили и другу половину поменутог региона, укључујући и град [[Сирмијум]]. Авари су у [[Срем]] населили своје заробљенике (романизовано или хеленизовано становништво), које су заробили на византијским територијама на [[Балканско полуострво|БалканБалкану]]у. Ови заробљеници су насељени у Срем са циљем да обрађују земљу и обезбеде залихе хране за Аваре, да би ови могли несметано да ратују. Живећи 60 година под аварском влашћу, ови заробљеници су у Срему постали потпуно нова нација - Сермезијанци (Сремци).

Ускоро су се Сермезијанци „заједно са Кувером и [[утигури|његовим Бугарима]]" побунили против кагана, а након победе над њим, напустили [[Срем]] и (по Поповићу [[678]]-[[685]]. године) населили се на средњем Балкану, на [[Керамезиско Поље|Керамезиском Пољу]], у близини [[Солун]]а. Према истим ауторима, оставе у [[Врап]]у и [[Ерзек]]у су некад представљале део каганове ризнице, коју је Кувер присвојио у [[Панонска низија|Панонској низији]] и донео са собом на средњи Балкан. Предмети из обе ризнице углавном потичу из средине и друге половине [[7. век|VII веквека]]а што одговара периоду када је након византијског похода потучен Кувер и његови војници.

Из Македоније се Кувер преселио у средиште данашње Србије, где је, према аутору Осману Каратају, вероватно владао као први српски кнез.<ref>{{cite booksfn|last=Karatay|first=Osman|title=In Search of the Lost Tribe: The Origins and Making of the Croation Nation|url=http://books.google.com/books?id=h_Qu1ywX0-wC&pg=PA148|year=2003|publisher=Ayse Demiral|isbn=978-975-6467-07-7|pagespp=148–148}}</ref>