Википедија

Танкред Галилејски — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 18:
}}
 
'''Танкред Галилејски''' ([[1075]]. - [[5. децембар]] [[1112.]].) био је један од норманских војсковођа [[Први крсташки рат|Првог крсташког похода]], принц [[Галилеја|Галилеје]] и регент [[Кнежевина Антиохија|кнежевине Антиохије]].
 
== Рани живот ==
 
[[Датотека:Godfrey of Bouillon and leaders of the first crusade.gif|мини|лево|Танкред заједно са осталим крсташким вођама]]
 
Танкред је син Еме Хаутевил, ћерке [[Роберт Гвискар|Роберта Гвискарда]] и сестре [[Боемунд Тарентски|Боемунда Тарентског]]. У време почетка крсташког похода имао је једва двадесет година. Када описују Танкредов живот, биографи наводе да је био личност која је у првом периоду свога живота прилазила кроз духовну кризу и збуњеност. Многа питања која за њега нињсу имала задовољавајући одговор непосредно пред пут у Свету Земљу добила су свој смисао. Танкред је имао и других проблема. Ратови су били скупи, а витезове је требало опремити коњима, слугама, оружјем и свим осталим потребама за веома дугу кампању која их је очекивала. Танкредо за све то није имао средстава, али му је тада у помоћ прискочио много богатији ујак Боемунд дајући му велика финансијска средства. За своју услугу Боемунд није тражио ништа.
 
== Први крсташки рат ==
 
[[Датотека:Tancred, Tarsus.jpg|мини|Танкред пред Тарсусом]]
Ред 34:
[[Датотека:Tancred, Bethlehem.jpg|мини|лево|Танкред осваја Витлејем]]
 
Након тога, Танкред се вратио главнини крсташке армије која је [[Опсада Антиохије|опседала Антиохију]]. Учествовао је у освајању Антиохије и каснијој борби са султаном [[Кербуга|Кербугом]]. Након освајања Антиохије, Боемунд је остао да влада као кнез, а Танкред је наставио поход заједно са Рајмундом и [[Готфрид Бујонски|Готфридом Бујонским]]. У Емаусу је, 6. јуна 1099. године стигло посланство из [[Витлејем|Витлејема]]а тражећи од крсташа да ослободе ово, углавном хришћански насељено место. Са неколико десетина витезова Танкредо је истога дана ујахао у Витлејем, а у сусрет су му изашли хришћани носећи реликвије из [[Crkva Svetog Groba|Цркве Светог Гроба]]. Јутро је провео на [[Маслинова гора|Маслиновој Гори]] са које је посматрао [[Јерусалим]]. Он можда то није знао, али стајао је управо изнад [[Гетсимански врт|Гетсиманског врта]].
 
Танкредо је учествовао и у [[Опсада Јерусалима (1099)|освајању Јерусалима]] 1099. године. Заједно са [[Гастон IV од Беарна|Гастоном IV од Беарна]] био је први витез који је ушао у град. Након крунисања Готфрида Бујонског за браниоца Светог Гроба био је његов једини јачи вазал. Ипак, његови хроничари истичу да је он у свакој прилици изјављивао да служи једино [[Исус Христос|Исусу Христу]].
 
== Након освајања Јерусалима ==
 
[[Датотека:Tancred of Hauteville. siege of Jerusalem.jpg|мини|Танкред приликом опсаде Јерусалима]]
Ред 46:
На крају се показало да ћее за то требати много више времена, а Танкред никада није од Балдуина тражио повраћај својих територија.
 
== Регент кнежевине Антиохије ==
 
[[Датотека:Bohemund of taranto in the battle.jpg|мини|лево|[[Боемунд Тарентски]] у бици спашава живот Танркеда Галилејског, Гистав Доре]]
Ред 52:
Саму Антиохију, Танкред је преузео током марта 1101. године, док се спремао [[Крсташки рат 1101.|нови крсташки поход на муслимане]]. Након пропасти крсташког похода из 1101. године, Рајмунда од Сен Жила заробио је Танкредо и држао га у затвору све док није свечано обећао да неће са својом војском освајати оне територије које леже између Антиохије и Акре. Из града је истерао војнике [[Балдуин II Јерусалимски|Балдуина од Ле Буржа]] (рођака јерусалимског краља Балдуина), иначе Боемундовог ратног команданта. Ле Бурж се веома брзо снашао добијајући од краља регентство над грофовијом Едесом, али мржња између њега и Танкреда тада је започела, а касније ће се изродити у директне сукобе. Танкредо осваја [[Мамистра|Мамистру]], [[Адана|Адану]] и [[Тарсус]], а од Византије отима [[Латакеја|Латакеју]]. Осетио се довољно снажним да припрети и самој [[Јерусалимска краљевина|Јерусалимској краљевини]]. Заједно са Балдуином ле Буржом, а користећи тренутну Балдуинову слабост након пораза у [[Битка код Рамле (1102)|бици код Рамле]], Танкред 1102. године доводи у Јерусалим [[Дамбер од Пизе|Дамбера од Пизе]].
 
У мају 1103. године Боемунд излази из заробљеништва након савеза склопљеног са [[Малик Гази|Малик Газијем]]јем и враћа се у Антиохију. Танкреду одузима све територије изузев два мала града. У суштини, Боемунд није имао разлога да се љути на Танкреда који је у међувремену и проширио територије Антиохије. Боемунду [[Византинци]] преотимају Танкредове освојене територије користећи се његовим поразом у [[Битка код Харана|бици код Харана]]. Сматрајући да су ови бескрајни ратови са Турцима ипак за њега сувише безначајни, Боемунд одлази у Европу именујући Танкреда поново за регента Антиохије.
 
Тамо заговара покретање крсташког похода на Византију, а у директном сукобу са царем Алексијом поражен је и присиљен на [[Деволски споразум]] којим кнежевина Антиохија пада у вазалан положај у односу на [[Византијско царство]]. Танкред никада није прихватао одредбе Деволског споразума.
 
== Други период регентства ==
 
[[Датотека:Near East 1135.svg|мини|Кнежевина Антиохија 1135. године]]
Ред 64:
У лето 1105. године Танкредо је напао на [[Ридван од Алепа|Ридвана од Алепа]] и, победивши у [[Битка код Арте|бици код Арте]], присилио га на савезништво. Примирје је потписано на 5 година. Само ривалство Ридвана и Танкреда било је занимљиво. Они су међусобно укрштали оружје више пута, али непријатељство никада није дошло до тога да један другога убију. Ридван је одувек био више наклоњен крсташима него турцима из Мосула и Багдада. Танкредо, одувек својеглав и тврдоглав, можда се није могао споразумети са крсташким баронима, али са Ридваном од Алепа увек. Убрзо је Танкредо напао Византију и освојио све територије које је његов рођак Боемунд изгубио. То је био његов врхунац.
 
У сукобу са Балдуином ле Буржом, Танкред се обратио за помоћ Ридвану од Алепа. Уследила је [[битка код Тел Башира]] (октобар 1108) у којој је Танкредо однео победу над удруженим снагама Балдуина и Шавлија од Мосула. Танкред се умешао и у сукоб [[Виљем Жордан|Виљема Жордана]] и [[Бертранд од Тулуза|Бертранда од Тулуза]] око заузећа [[Триполи (Либан)|Триполија]]. Пресуду је донео јерусалимски краљ Балдуин. Танкредо је Балдуину постао вазал и добио територије [[Тиберијас|Тиберијаса]]а, [[Назарет|Назарета]]а, [[Хаифа|Хаифе]] и Темплум Домини у Јерусалиму. Виљем Жордан је постао Танкредов вазал. Након убиства Виљема Жордана, Танкред се осветио Бертранду узимајући му [[Tortos|Тортосу]].
 
Године 1111. Танкред је напао [[Алепо]], а Ридван од Алепа је одмах затражио помоћ [[Мухамед I (Султан Селџука)|Мухамеда]] који му шаље [[Мавдуд|Мавдуда]]а. Међутим, Ридван одбија да сарађује са Мавдудом, тако да он неко време крстари по његовим територијама. Исте године, Танкредо постаје принц Антиохије (након Боемундове смрти). Односи са грофовијом Триполи су поправљени када је на престо грофовије дошао [[Понс од Триполија]], Бертрандов син, а Танкредов вазал и ученик који ће се касније оженити Танкредовом удовицом [[Цецилија Француска|Цецилијом]]. Танкредо убрзо умире (5. децембра 1112. године).
 
== Значај ==
 
Танкредова смрт била је велики губитак за крсташе. Радило се о великом ратнику, можда бољем и од краља [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуина]] или [[Боемунд Тарентски|Боемунда]]. Он је био тај који је, слободно се може рећи, створио кнежевину Антиохију. Противнике није бирао, тукао се са муслиманима, али и са Византијом, [[Јермени|Јерменима]]ма и крсташима из Едесе. Иза њега је остала [[кнежевина Антиохија]] - најача крсташка држава у Светој Земљи.
 
==Види још==
 
* [[Боемунд Тарентски]]
* [[Кнежевина Антиохија]]
 
==Извори==
 
* Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић (54-55, 75, 80-86, 110-111, 125, 132, 138, 140-152)
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Танкред_Галилејски”